Свети Кирило Јерусалимски

Прва мистагошка катихеза новопросвећеним

Читање из Прве саборне посланице Петрове, од стиха „Будите трезвени и будите…“ 1  па до краја Посланице. Истога Кирила  и Јована епископа.

1. Већ одавно сам жарко желео, права и жељена децо Цркве, да вам упутим неку реч о овим духовним и небеским Тајнама. Али пошто сам одлично знао да је гледање много поузданије од слушања, чекао сам да наступи ово време да бих вас од ове вечери преузео као пријемчивије за смисао мојих речи и увео у блистави и миомирисни цветни врт овога раја. Сада сте, уосталом, и оспособљени да појмите још божанственије тајне него пре јер сте се већ удостојили божанственога и животворнога крштења. Будући дакле, да од сада треба да постављамо пред вас духовну трпезу савршенијих поука, морамо вам их тачно пренети и посветити вас у њихов смисао да бисте знали шта суштински значи и шта духовно доноси све оно што сте доживели у вече вашега крштења.

2. Ушли сте најпре у предворје просторије за крштавање и стали тамо, окренути према западу. Онда сте чули заповест да испружите руку и одрекнете се сатане као да је ту присутан.

Треба да знате да се праслика и праобразац тих поступака скрива у стародревној повесници. У време када је фараон, најљући и најсвирепији тиранин, угњетавао слободни и благородни јеврејски народ, посла Бог Мојсија да га изведе из опаког ропства под Египћанима. Тада они крвљу од јагњета помазиваху довратнике да би анђео истребитељ мимоишао домове означене крвљу 2, а јеврејски народ се на чудесан начин ослободи. Али и када се народ ослободи, тиранин га је и даље прогонио 3 – штавише, мада је видео како се море на чудесан начин раздваја пред прогоњенима и оставља им пролаз по сувом, он их је и даље јурио у стопу, све док се, одједанпут, не нађе под водом Црвенога мора, која га и потопи. 4

3. Хајде, пређи сад у мислима са старог на ново, са праслике на истину! Тамо видиш Мојсија, којега Бог шаље у Египат, а овде се јавља Христос, Којега Бог Отац шаље у свет. Тамо беше Мојсије, да изведе потлачени народ из Египта, а овде је Христос, да избави све људе на свету, измучене грехом. Тамо крв јагњета беше сила која удаљаваше анђела истребитеља, овде пак – Крв Непорочнога Јагњета  5 Исуса Христа, постала је сила која нагони у бекство демоне. Онај тиранин гоњаше стари Народ Божји све до мора, а овај дрски и бесрамни демон, зачетник зла, јурио је за тобом све до саме спасоносне воде крштења. Онај нестаје у дубини мора, а овај ишчезава у спасоносној води крштења.

4.Чуо си, међутим, да треба, испружене руке, да кажеш сатани, обраћајући му се као присутном: „Одричем се тебе, сатано!“ Овде желим да ти објасним и због чега притом стојите окренути према западу.

То је потребно зато што је запад страна света на којој се губи видљива, сунчева светлост, и са ње се шири мрак, а сатана је тама и у тами је држава његова. Због тога, ето ви символички гледате на запад док се одричете тамнога и мрачнога господара.

А шта је, уствари, свако од вас исказивао стојећи лицем ка западу и изговарајући наведене речи? Ево шта! Одричем се, сатано, тебе, злог и до краја суровог тиранина. Не плашим се више твоје моћи. Њу је уништио Христос поставши заједничар моје крви и мога тела да, претрпевши страдања, смрћу укине смрт како не бих занавек био кривац и сужањ. 6 Одричем се тебе, лукаве и надасве подмукле змије. Одричем се тебе, пакосника који вреба, који си претворно глумио пријатељство према људима, извршио свако безакоње и навео прародитеље наше на одступништво од Бога. Одричем се, сатано, тебе, творца сваке злоће и саучесника у њој.

5. Затим се учиш да додаш и други део реченице: „… И свих дела твојих…“ Дела пак сатанина значе сваки грех, којега се и морамо одрећи. То је слично као кад је неко умакао тиранину, па је самим тим побегао и ван домашаја његовог оружја.

Сваки грех, ма које врсте, убраја се, дакле, у дела ђавоља. Али ово знај да све што изговараш – поготову оно што изговараш у томе више него страшноме часу – остаје записано у невидљивим Божјим књигама. Стога ће ти се судити као прекршитељу сопствене речи уколико се испостави да чиниш нешто што је у супротности са н>ом. Према томе, дела сатаниних се одричеш кад год се одричеш поступака и помисли противних духовном разуму и смислу.

6. Потом изговараш: „… И све гордости твоје …“ гордост ђавоља и помпа, што ће рећи привидна и варљива слава којом се она заодева, јесу театроманија или бесомучно уживање у позоришним представама, затим уживање у коњичким тркама и лову, као и свака таштина те врсте. Молећи се да се ње ослободи, свети песник вапије к Богу: „Одврати очи моје да не гледају таштину! 7

Не препуштај се театроманији јер ћеш се у позоришту нагледати развратних ликова глумаца и наслушати свакојаких бесрамних речи; бићеш изложен разним непристојним призорима и мораћеш да посматраш безумне плесове мушкараца женског изгледа и понашања. Исто тако, не угледај се ни на оне који у лову јуре за дивљим зверима да би угодили свом несрећном трбуху. Да би храном пружили уживање трбуху, они понекад и сами заврше као храна у трбуху неукротивих, заиста, зверова. Или, да по правди јасно кажем, они жртвују свој живот своме богу трбуху 8 и бацају се у духовну провалију. Бежи и од коњских трка са њиховим лудачким призорима који трују душу. Јер, све је то помпа ђавоља, све је то лажни сјај демонски.

7. Заједно са свим тим у помпу ђавољу би се могле убројати и све оне намирнице које висе изложене у идолским храмовима или испред њих у време идолопоклоничких светковина. Понекад је то месо, понекад хлебови, понекад, опет, нешто друго, али све је, у сваком случају оскрнављено призивањем гнусних демона.

Као што евхаристијски хлеб и вино пре светог призивања обожаване Свете Тројице јесу обичан хлеб и вино, док после призивања хлеб постаје Тело Христово, а вино Крв Христова, тако и јела нуђена у помпи сатаниној по самој својој природи јесу обична јела, али призивањем демона постају нечиста.

8. После тога изговараш речи: „… И свега служења теби …“ Служење ђаволу јесте молитва у идолским храмовима и учешће у било чему што се врши у част мртвих идола, тих кипова без душе, као што је паљење светиљки пред њима или пак кађење крај извора или река. То, наиме, чине неки, прелашћени било варљивим сновиђењима било непосредно од демона. Притом, штавише, мисле да ће тако наћи лека својим телесним бољкама. Ти се тиме не бави!

Служење ђаволу јесу, даље, гатање и прорицање на основу птичјег лета или гласа, затим врачање и прорицање на основу посматрања животиња, онда бајалице, па амајлије, плочице са натписима, магија, разне друге нечастиве вештине и чини – укратко, све то и све што је налик на то. Ти, дакле, бежи од свега тога јер ако у нешто од тога западнеш откако си се одрекао сатане и сјединио се са Христом, искусићеш још горчу суровост тиранина ђавола – можда онако као некада давно када те је сматрао својим и држао те у горкоме ропству, а можда и горе, пошто ћеш сада бити лишен Христа, Којега си дубоко ожалостио, а уједно ћеш поново искусити демонски јарам.

Зар ниси слушао стару повест о Лоту и његовим кћерима? Није ли се он, заједно са кћерима, спасао пошто је стигао на гору, а његова жена није ли се претворила у стуб од соли 9 и остала скамењена занавек, да остане сећање на њену изопачену вољу и окретање натраг? Пази, дакле, на себе 10  и, ставивши руку на плуг 11  не обазири се више на слано делање овога живота него бежи на гору 12 ка Исусу Христу, Камену одсеченом без људских руку, Ономе Који је испунио васељену. 13

9. Докле се одричеш сатане и раскидаш сваки савез, са н>им, ти раскидаш и стари савез, са адом 14: теби се отвара рај Божји, који Бог беше засадио на Истоку 15 и одакле због преступа би изгнан праотац наш.

Символ тога јесте оно што следи – твоје окретање од запада ка истоку, изворишту светлости. Тада ти дају упутство да изговараш ово: „Верујем у Оца и у Сина и у Светога Духа и у једно крштење покајања.“ Али о томе ти је опширно говорено у претходним катихезама, онако како даде Божја благодат.

10. Овим се, дакле, речима утврђуј и будно пази на себе! Јер, противник наш ђаво, као што је управо прочитано из Светога Писма, као лав унаоколо ходи и тражи кога би прогутао.16 У ранијим временима, прекрштења, смрт је, додуше, имала моћ 17 и прогутала је многе, али сада, када је ту света бања препорода, Бог је утро сваку сузу са сваког лица. 18

Ти си свукао са себе старога човека, те више не тугујеш и не плачеш него у радости славиш и празнујеш пошто си се обукао у хаљину спасења 19 – у Исуса Христа.20

11. Ово се све збивало у спољашњем одељењу просторије за крштавање, а када, с помоћу Божјом, у следећим мистагогијама крочимо и у њен унутрашњи део, у светињу над светињама, онда ћемо сазнати и символичко значење свега онога што се онде врши.

А Богу, са Сином и Светим Духом, слава, моћ и величина у векове векова! Амин.

Са грчког превео Епископ бачки Иринеј


Примедбе

1.1 Петр. 5, 8.
2. Види Изл. 12, 7.13. 22-23.
3. Види Изл. 14, 23.
4. Види Изл. 14, 28. 5.1 Петр. 1,19.
6. Види Јевр. 2,14-15.
7. Пс. 118,37.
8. Филипљ. 3,19.
9. Види Пост. 19, 26.
10. Види Тов. 4,12.
11. ВидиЛук. 9,62.
12. Види Пост. 19,18.
13. Види Дан. 2, 34-35 и 45.
14. Види Ис. 18,15.
15. Види Пост. 2, 8.
16. Види I Петр. 5, 8.
17. Ис. 25, 8.
18. Види Откр. 21, 4.
19. Види Ис. 61,10.
20. Види Римљ. 13,14 и Гал. 3,27.