Преподобни Јефрем Сирин
МОЛИТВЕНИК И ПСАЛТИР
СА БЛАГОСЛОВОМ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА
ЕПИСКОПА ВРАЊСКОГ ГОСПОДИНА ПАХОМИЈА
Предговор издавача
Ево пророка и песника, ево медоточних усана које нису зажалиле онда када нису ћутале.
Благословен нека је Онај који му је дао на дар кључ ћутања, и реч која откључава срца, и повезује их оном љубављу којом је он горео; који му је дао реч као нит – која ниже бисерје суза и уздаха, и буди, као ласта – птиће.
Благословен нека је Онај који је ставио печат на та благословена уста, да роне росу небесну и буде душе као пролеће – траву; који је дао речима његовим сузу врелу и светлост разуму његовом.
Ево пророка и молитвеника који небо цепа и низводи благодатну росу, као Илија дажд.
Ево човека који је сагорео себе врелином уздаха, сокрушио себе до пепела, загорчао своју чашу болним самопознањем, за какво ни Анђео небесни није спреман.
И ваистину: „Јефрем је крепост главе моје!“
И заиста, истину је говорила она која је тражила место под ногама његовим: „У Царству или аду, свеједно“.
Његове речи, речи су које откључавају небо и говоре језиком свих срца, које исповедају све оно што не видимо, не чујемо, не разумемо у себи и, пре свега, не признајемо себи.
Речи признања, самопознања – речи покајања. Речи истине и пред Богом оправдања. Јер „ако будемо себе осуђивали овде, можда нећемо бити осуђени тамо, где је осуда тешка и без краја“.
Нека би Онај који му је дао ову благодат, дао и нама, молитвама његовим, светлост таквог болног самопознања, какво Бога низводи у срце човеку, тихо и без краја…
Аранђеловдан,
- године,
Игуман манастира
Преп. Прохора Пчињског
Архим. Пајсије (Танасијевић)
Предговор руском издању Псалтира
Овом издању које у себи садржи изабрана молитвена величања Бога св. Јефрема Сирина, дат је овакав назив зато што Псалтир, у ствари, и јесте књига богохваљења, што је исто што и величање Бога. Св. Јефрем је био испуњен благодаћу Божијом, и њоме покретан, изливао је пред Богом своје срдачне молитве.
Дужност је сваког хришћанина да разгорева у себи благодатни дух. Главно средство за то је молитва. Онај у коме је благодат разгорена и у коме благодатна сила делује, сам се моли као што треба, али онај ко још до тога није дошао, потребно је да однегује молитвени дух у себи; а он се негује молитвама покренутих духом, које су се излиле из благодаћу распламсалих душа. Ето зашто св. Црква даје православним хришћанима молитвенике у руке. У овом смислу, од помоћи би могло да буде и ово издање изабраних молитава.
Као што је међу пророцима св. Давид пре свега, Псалмопојац, тако је св. Јефрем међу светим Оцима пре свега, молитвеник. Његова душа није могла да се дотакне ниједног божанског предмета, а да се не узнесе у молитвено изливање осећања. Зато су његови списи препуни молитава. Овај свети Отац се са правом може назвати хришћански Псалмопојац.
Као мера за изабрани број дела, послужио је број псалама у богонадахнутом Псалтиру, а као мерило њиховог садржаја – садржај псалама. У псалмима се, осим молитава, налазе догмати, налази се историја, налазе се поуке. И ово издање изабраних молитава из дела св. Јефрема такође обухвата ширину таквог садржаја.
Од догмата се код нас одвајкада уз Псалтир штампају исповедања вере св. Атанасија Великог и св. Максима Исповедника – о Пресветој Тројици и о оваплоћењу Бога Слова. Излагање ових догмата узето је из св. Јефрема. Историја садржана у псалмима је историја народа Божијег. Историја у молитвама св. Јефрема је историја сваког хришћанина, која се споља одређује рођењем, животом на земљи, смрћу, васкрсењем и вечним уделом, а изнутра се састоји пре свега од борбе са грехом, од устајања и падања, од светлих стања у добру и мрачних пребивања у злу. У списима св. Јефрема све је то изображено најфинијим нијансама и најразновиднијим подробностима. То је најважнији део нашег издања.
Поуке у Псалтиру сачињавају садржај већег дела псалама. Као паралела њима, из св. Јефрема су узета „Блаженства“ и „Тешко“, уз додатак других, малобројних делова, под насловом „Поуке о животу“. За уношење дела са поукама у наш Псалтир, пресудна је била жеља да се његов садржај учини разноврснијим, а да буду изабрана управо наведена дела, одлучило је то што по форми израза веома личе на молитвени начин изражавања.
Ишло се на то да свака молитва садржи нешто посебно. Онај ко са пажњом чита одмах ће то приметити, иако су, на први поглед, сви реченични склопови исти. Али, и онима којима се неке молитве учине истим, не треба да буде досадно да их читају, као што ономе ко воли да се моли није досадно да понавља небројено пута: Господе помилуј, или Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.
Прилажемо уз овај Псалтир искрену жељу да свако ко га отвори нађе у њему оно што му је потребно, према стању свога духа, било да је то поука, или скрушеност, или надахнуће, или утеха.
Нека би Господ дао све ово свима нама, молитвама светог Оца нашег Јефрема Сирина.