Преподобни Стефан Тиваидски

АСКЕТСКО СЛОВО

1. Пре свега, чадо, одреци се света, одреци се земље своје и сродника својих (1. Мојс. 12, 1), одреци се појавнога вештаства, то јест брига овога века да би могао да угледаш Царство Небеско.

2. Скини покров (греха) са срца свога да би стекао виђење; одреци се (ствари) видивих да би видео невидиво.

3. Чувај се у срцу своме да би могао препознати оно што те (на грех) побуђује, јер тврда храна (приличи) савршенима – онима који навиком постојаном научише чула (своја) разликовању добра и зла. То и јесте чување срца.

4. Чадо, бој се Бога и одреци се гордости, порока, зависти, хвалисања, злословља, многоговорења.

5. Одреци се похоте очију својих, двоједушности, преузношења, малодушности, јарости и гнева, роптања и смућивања.

6. Чадо, не буди својевољан, одреци се жеља утробе своје и смеха, и не расејавај се!

7. Одреци се подсмевања људима и ни у чему не тежи надметању; одреци се неразборитости и (рђавих) мисли.

8. Одбаци сујетну тугу⁸ и не очајавај; одреци се неуздржљивости; не буди плашљив да не паднеш у борбу (некорисну).

9. Сине (мој), буди искрен у свим делима својим, јер Бог љуби речи истините!¹¹

10. Не буди сластољубив и бестидна лица, већ добри стид стичи. Не буди непослушан да не умреш пре времена (Проп. 7, 17).

11. Чадо, не буди среброљубив, јер среброљубље је корен свих зала (1. Тим. 6, 10).

12. Не буди притворан и не пожели туђе.

13. Бежи од греха да не постанеш роб похоте. Не буди похлепан, већ се од лукавства уклањај.

14. Не иди за телесним похотама својим, но господари над њима.

15. Не обмањуј (никога), но се одреци од лажи. Буди кротак, а не тврдоглав¹⁶.

16. Чадо, не обеспокојавај се и не љуби сујету (овога) света.

17. Не препуштај се (по)мисли о промени места (подвизавања).

18. Чадо, стичи добру послушност!.

19. Себе не представљај притворно (као човека побожног), већ стичи божанску навику.

20. Не буди злонамеран и лукав, и не ходи путем којим ходи цепидлака, јер све су то дела старога човека.

21. Чадо, бој се Бога и избегавај све те (грехе); буди кротак, а не дрзак, јер ће кротки наследити земљу (Мт. 5, 5).

22. Буди смирен, јер Бог јесте (Бог) смирених.

23. Смиравај душу своју пред Богом, и ђаво те неће победити; буди тих(оватељан) и смирен пред сваким човеком.

24. Са сваком пажњом следуј учитељу своме и његовом хођењу у смиреномудрености²⁵, пројављујући нам узор (за подражавање), да бисмо и ми ишли стопама Његовим (1. Петр. 2, 21).

25. Сине (мој), са сваком пажњом следуј свима Светима и њиховом хођењу у смиреномудрености.

26. Послушај верног Авраама, који се смири и рече: Прах сам и пепео (1. Мојс. 18, 27)²⁶.

27. Послушај Мојсеја, који говори: „Нисам човек речити” (2. Мојс. 4, 10) и чађави дим (сам), што из лонца земљаног излази²⁷.

28. Погледај Исаију, који вапије и говори: И сва наша правда је као хаљина нечиста (Иса. 64, 6) пред лицем Твојим.

29. И Господ, учећи оне који Му следују, говори: Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо слуге непотребне, јер учинисмо што смо дужни учинити (Лк. 17, 10).

30. Јер (они који су) засејани у земљу добру²⁸ смирују се пред сваким човеком, јер се земља добра припрема како (делима) великим тако и малим, и очи Господње виде (свако од) њих.

31. Ходи у нестицању, јер сиромаштво смирава човека; не дозволи себи ништа сувишно, задовољи се (најнеопходнијом) храном и одећом. Остало раздај онима којима је то потребно, по заповести Христовој, да би посвећивао све своје време Богу²⁹. И Бог ће ти дати знање да Га познаш³⁰.

32. Све своје време посвећуј Богу да би се отвориле очи (срца) твога. Сине мој, са сваким усрђем предај се делу Божијем, а не делу световном!³¹

33. Пожели (да чујеш) сваку реч добру, а не пожели да слушаш реч која не доноси корист (духовну). Јер Господ говори у Јеванђељу: Овце Моје глас Мој слушају (Јн. 10, 3)³² и Онај који је од Бога, речи Божије слуша (Јн. 8, 47)³³.

34. Сине (мој), ако седиш међу бољима од себе, труди се да слушаш (шта говоре), а не да говориш. Не буди брзоплет у речима својим да не испаднеш хвалисавац³⁴.

35. Буди господар срца свога и обуздавај језик свој (Јаковљ. 1, 26). Не слушај са уживањем хуле, које се говоре против било кога (од братије), да би живео у миру са свима људима. Јер сви Свети (угодници) Божији пребивају у миру (са људима), а (зато) Бог обитава у њима. Јер написано је: Велики мир имају они који љубе закон Твој (Пс. 119, 165)³⁵. Зато сви који љубе Бога живе у миру са свима људима³⁶.

36. Чадо (моје), поштуј свакога човека. Када седиш у келији својој, не дозволи мислима својим да блуде (ван ње). Моли Бога да (ти дарује способност да) препознајеш оно што те (на грех) побуђује³⁷.

37. Седећи у келији својој, не буди као гроб³⁸, већ као ризница препуна злата³⁹ и са стражарима (који је чувају) дању и ноћу. Ти стражари су Силе Божије, које чувају владичанско начело душе твоје⁴⁰, то јест – које чувају знање, веру, дуготрпљење, уздржање, простодушност, незлобивост, чистоту, целомудреност, љубав, једнодушност (са братијом) и истину. Те (врлине) ограђују човека, не дозвољавајући му да скрене ни десно ни лево. Оне су то свеоружје, у које када се обуче, човек постаје силан у борби и одгони нападе непријатељске⁴¹, то јест лукаве помисли које ратују против нас.

38. Чадо (моје), док седиш у келији својој, буди као искусни кормилар, који (спретно) управља лађом својом и пажљиво прати ветар: да ли је повољан или наговештава буру⁴². Буди силан у борби, кличући (постојано громким гласом): Устани Северче и ходи Јуже, и дуни по врту моме да прокапљу мириси његови (Песм. 4, 16).

39. Седећи у келији својој, не буди као судија, но сматрај Бога Судијом својим и Оптужитељем.

40. Изнемажући на молитви, не прекидај је, да те услиши (Господ).

41. Изнуривши се од трудова, надај се одмору⁴³.

42. Потпуно се посвећуј Богу да би се Бог за тебе борио, да би те подржавао и даровао ти силу да се бориш против противника својих. Јер без Бога човек не може ништа (Јн. 15, 5); но, ако иште од Бога, Бог ће му дати силу, сачување (срца чистим), познање и поимање. И (када човек стекне све ово) Бог га (већ) води по вољи Својој⁴⁴.

43. Седећи у келији својој, не блуди (мислима) ван ње, већ чувај трезвење у себи⁴⁵ – научи се како треба пребивати у келији својој. Не буди као звер коју гоне, већ као човек који гони звер. Седећи у келији својој, чувај (срце своје). Не допусти да у келији седи искључиво тело твоје, а душа да лута по Египту; не уподобљавај се људима који у пустињи пребивају, а душом су својом у Египту⁴⁶. Напротив, затвори тело своје и заустави (лукаве) помисли своје да би стекао размишљање побожно.

44. Када седиш у келији својој и дође ти брат да отпочне испразни разговор, не отварај срце своје за речи његове да се не лишиш (духовног) мира, јер многе помисли (улазе тада) у келију⁴⁷.

45. Седећи (у келији), предај се (постојаноме) псалмопојању⁴⁸; када прекинеш псалмопојање, чувај (срце своје) да те не преласте непријатељи; пребивај у чистоти и нека Дух Свети буде твој пријатељ⁴⁹. Седећи (у келији), старај се (да стекнеш) размишљање побожно, које је сродно Богу, да би победио све (непријатеље) што ратују против тебе. Зато што добро размишљање, то јест сећање на Бога господари над страстима.

46. Седећи у келији, (постојано) призивај Бога, да би ти послао дар келије⁵⁰, јер је велики овај дар.

47. Када седиш (у келији), не навикавај се да се раслабљујеш, очекујући (посету било ког) човека. Нека те други (монах, који посети станиште твоје) не чека да прекинеш (рукодеље своје) да би предахнуо⁵¹, но заповести Божије ради претрпи онога који ти дође⁵². Ако брат проведе са тобом и читав недељни дан, истрпи га љубави Божије ради. А ако брат дође у гору, где си се пре тога ти већ населио, помози му док не нађе себи келију⁵³. И онога који ти дође снабди свим што је неопходно, зато што си и ти, кад си у гору дошао, желео да ти (братија) да све што ти је било неопходно. У томе се и састоји заповест Божија; таква су (истинска) дела келије.

48. Сине (мој), када излазиш из келије своје, чувај срце своје, да (ветар) не однесе (товаром) напуњену лађу твоју, и да би могао да је истовариш (у мирној луци), у противном ћеш ходити (само) ради гледања очију својих и слушања ушију својих⁵⁴. Ако што и видиш, нека ти то послужи на (духовну) корист, да се вратиш (у келију) као онај који има мир.

49. Седећи (у келији), чувај у свакоме часу сећање на Бога, и страх Божији ће те свагда ограђивати (и чувати).

50. Јер (управо) страх Божији изгони из душе сваки грех, свако зло и свако безакоње⁵⁵.

51. Стекавши (тај) страх, стекао си све дарове духовне; онај који има (у себи) страх Божији има ризницу препуну (духовнога) блага; страхом Божијим се сви (верујући) одвраћају од зла.

52. Сине (мој), док седиш у келији својој, имај (свагда) пред очима својим суд (Божији) и чини (постојано) дела живота (вечнога)⁵⁶. Опасај бедра своја (Лк. 12, 35) учењем Божијим и победићеш многе непријатеље (своје).

53. Чувај заповести Божије⁵⁷.

54. Не буди роб (огреховљене) воље своје славе људске ради; чувај се хвалисања да Бог не распе кости твоје (Пс. 52, 6)⁵⁸.

55. Свако дело своје чини Бога ради, јер Бог је праведан и даће ти по делима твојим.

56. Сине (мој), учини чистим свако дело своје да би те Бог услишио. Подвизавај се да би стао пред Бога (као искушан а) веран⁵⁹; не буди ленив спрам себе самога, плодоносећи из дана у дан (плод добри).

57. Јер ће се, у супротном, окончати добропријатно време твоје и проклећеш дан у који си се родио (Јов. 3, 3)⁶⁰.

58. Заповедам ти, чадо: не ходи (истим путем) са човеком од кога нећеш стећи (духовне) користи, да не паднеш лицем (на земљу). Не ходи скупа са човеком, пуним јарости и гневљивости; не општи са клеветником и брбљивцем; не иди истим путем са завидником, јер ће кротки наследити земљу (Мт. 5, 5); не ходи скупа са човеком (духовно) небрижљивим; не буди пријатељ тврдоглавоме и не пријатељуј са женама; из све се снаге чувај да не успостављаш таква пријатељства⁶¹; не ходи (истим путем) са онима који су (духовно) нижи од тебе да не би назадовао⁶².

59. Ако дозволиш себи да имаш пријатеља нека то буде човек верујући, чија дела превасходе твоја; нека то буде богољубац⁶³, незаробљен стварима овога века, које раздвајају људе једне од других. (И, обрнуто) не пријатељуј са човеком који је сав погружен у бриге овога света, јер од њега нећеш стећи (никакве духовне) користи.

60. Буди пријатељ ништоме (духом), богољубивоме, смиреноме, туђинцу (у свету овом)⁶⁴, ономе који добровољно чува туђиновање своје (у свету овом)⁶⁵, ономе који се опасао страхом Божијим, сиромашноме, ономе који носи (свој) крст ⁶⁶ и ономе који чува уста своја.

61. Сине (мој), буди пријатељ свима који се боје Господа.

62. Не надај се у човека ради дела живота овога, да би остао слободан. Стави на Господа бреме своје (Пс. 54, 23), да би се Господ бринуо о теби⁶⁷. Надај се, чадо, у Бога, зато што те Он напаса и чува. Јер Он те покрива, (и) укрепљује срце твоје, руководи тобом и штити те, да би у Њему (свагда) имао помоћ.

63. Чадо (моје), плодоноси Господу (плодове добре) јер ће он осладостити срце твоје. И нека огањ Његов не гасне у теби и нека сажеже све који ратују против тебе, то јест (нека спали све) лукаве помисли⁶⁸.

64. Приближуј се Богу да би и Он пришао к Теби. Слушај Бога да би и Он услишио Тебе. Притичи к Њему да би и Он примио тебе, да би те научио закону и знању Своме⁶⁹ и да би ти био Путеводитељ.

65. Усмеравај срце своје ка Богу, да би ти (Бог) помогао. Свецело се привезуј за Њега, и ноћу и дању, зато што је Он – Помоћник твој. „Насладошћуј се” Њиме и учиниће ти што ти срце жели (Пс. 37, 4). Ако Бог нешто хоће од тебе, не одступај назад, јер Бог жели да непоколебиво и од свег срца (свагда) пребиваш са Њим.

66. Када седиш у келији својој, имај са собом уска врата (Мт. 7, 13–14). Када седаш за трпезу, имај са собом заповест Божију, да желуца ради не би обешчастио лице своје. Јер ако желиш, постаћеш васпитан као (добро) чадо (Божије), и ако си испуњен (добром) вољом, примићеш (такво васпитање)⁷⁰. Подели (са братом) невољу (његову), да би нашао (духовни) мир; не одвраћај се од тешкога рукодеља, јер човек стиче живот (вечни) кроз многе и тешке трудове⁷¹.

67. Сине мој, ја, давши ти (монашки) живот⁷², учим те и усмеравам на (истински) пут, да би ходио право (Јевр. 12, 13). Не буди нечасан, но буди истинит у свакоме делу; не дозволи ниједном ветру да те (за)носи и не хватај се за сваки труд⁷³; утврђуј се у (Светом) Писму, и у сваки час (дана и ноћи) имај закон Божији у срцу своме, како о томе говори Давид: Да није закон Твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој (Пс. 119, 92)⁷⁴. И још: Радујем се речи Твојој као онај који задоби корист многу (Пс. 119, 162)⁷⁵. Нека ти Слово Божије буде слатко, како и говори исти тај Давид: Како су слатке на језику моме речи Твоје, слађе од меда у устима мојим! (Пс. 119, 103)⁷⁶.

67а. Давид оличава све који љубе Бога. И ти прими лик Давидов⁷⁷, кога гони Саул и који говори: „Псето сам мртво и црв⁷⁸ – то говори (Давид) по својој смиреномудрености. Зато прими (лик) Давидов, кога гоне непријатељи, а који говори и кличе: Обарам непријатеље своје и (они) не могу устати и падају под ноге моје (Пс. 18, 38)⁷⁹.

67б. Јер Давид на телесан начин ратова против непријатеља својих, уздајући се у Бога; и Бог ратова за њега, јер Давид (сву) слободну вољу своју усмери к Њему. Зато и ти, чадо, буди чврст у срцу (своме), кличући: Обарам непријатеље своје и (они) не могу устати;(непријатељи твоји) јесу лукаве помисли, које ратују против тебе. А Бог укрепљује (срце) човеково, (и Он ће те укрепити) да би могао да издржиш борбу против оних који војују на те. Јер Бог рече онима који за Њим иду: Ево дајем вам власт да стајете на змије и скорпије и сву силу вражију, и ништа вам неће наудити (Лк. 10, 19).

67в. И немој говорити да је само Апостолима Спаситељ даровао (ту) силу, јер Он рече: Што говорим вама, говорим свима⁸⁰. Усвој мужаственост Навинову, који беше силан у борби, ступајући у бојноме поретку против онога који се показа као Амалик⁸¹; (сети се) како је Навин победио благодарећи томе што беху подигнуте руке Мојсејеве^81а. И никада не говори да је Господ – Пророк⁸². Чуј Апостола који говори: Назидани на темељу Апостола и Пророка (Ефес. 2, 20).

67д. И ти, чадо моје, подигавши руке своје, побеђуј оне који ратују против тебе⁸³. Ако се бојиш Бога и идеш у бој против непријатеља твојих тим путем, они ће пасти пред тобом на свим путевима. А непријатељи који ратују против тебе јесу зле помисли. Зато, сине мој, моли (од Бога) силу за себе, и победићеш (све) ратнике противничке.^83а Јер Бог нам дарова дух не ропства, већ силе и љубави.

68. Но, чадо, немој (никада) молити Бога да те научи (умећу духовне) борбе, да би ти (наводно) сам по себи могао свезати ђавола (и положити га) под ноге своје. Не стреми (к том лажном циљу) ни када изговараш речи Молитве (Господње): И не уведи нас у искушење(Мт. 6, 13)⁸⁴. Јер, заиста, има ствари које човек сам може да учини и (у чему може) сам да заузди ђавола. Но, ипак, (треба рећи и то да) је ђаво искусан у сплеткарењу: он (често) заноси човека (тобожњим) делима љубави да би га уловио у клопку; (уловивши га неприметно) нашаптава (му помисао) да се прихвати дела која (превазилазе његове снаге и заводи га) у пећину лажи⁸⁵.

69. Не мешај жељу⁸⁶ своју са љубављу, као што се не меша горко са слатким. Моли Бога, сине мој, да те избави од мрежа злога⁸⁷. Јер (дешава се понекад да) и људи побожни (покушавају да се) оправдавају делима оправдања. (Треба рећи да) и Адам под изговором оправдања би прелашћен (од ђавола) и помеша горко са слатким^87а.

70. Бдиј над собом и не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема, отми се као срна из руке ловчеве, и као птица из руке птичареве(Прич. 6, 4–5).⁸⁸ Са сваким стражењем чувај срце (своје), јер одатле исходи живот⁸⁹.

71. Било да седиш у келији или да се налазиш међу људима, бдиј искључиво над собом⁹⁰: ако видиш (да те нешто код других смућује), труди се, пре свега, да видиш – да ли си извукао брвно из ока свога (Мт. 7, 5). И не задржавај (злу) помисао на било кога, чак и ако су очи твоје што виделе, и уши твоје што чуле, већ понеси прегрешење (брата свога) и прихвати га на себе по речи (Светога) Писма: „Састрадавајте једни другима у невољама и туђе недостатке сматрајте својима”⁹¹.

72. Јер ако недостатак ближњега (свога) сматраш својим сопственим недостатком⁹², никада никоме нећеш судити, никога нећеш осудити и ни пред ким се нећеш преузносити, но ради љубави Божије све ћеш подностити (спокојно). Буди добар, сине мој, јер ће добри наследити земљу (Пс. 37, 11)⁹³, а Свети ће остати на њој (засвагда). И још: љубав чини добро (1. Кор. 13, 4)⁹⁴. Буди незлобив и добар да би (могао) видети Правду⁹⁵. Не буди груб као горско дрво, но буди префињен као трска на водама. Нека се лице твоје (свагда) радује Богу, а срце твоје нека буде огањ (који сажиже) грех. Не пребивај у раслабљености, но буди чврст у свему. Не дозволи срцу своме да влада над тобом, но буди господар срца свога. Не иди за душом својом, но нека душа твоја иде за тобом. Не уступај пред срцем својим, но нека срце⁹⁶ твоје уступа пред тобом, да би постао послушан Богу.

73. Сине мој, побеђуј жеље своје да би служио вољи Божијој. А воља Божија састоји се у томе да чуваш заповести Божије. Ако их сачуваш, постаћеш силан у свим делима својим. И тада ће (свако) дело твоје бити чисто, јер заповести су Његове лаке (1. Јован. 5, 3). Јер (Господ) говори: Ходите к Мени сви који сте уморни и обремењени и Ја ћу вас одморити (Мт. 11, 28). Он, такође, говори и о онима који се узалуд труде: „Зашто се трудиш када се узалуд трудиш?”⁹⁷. И још (је написано): Јер безакоња моја… као тешко бреме отежаше ми(Пс. 38, 4).

74. Јер знамо, ако се човек прилепљује Богу⁹⁸, Бог га очишћује, да би га растеретио од грехова његових и учинио (кадрим) да прими реч Спаситељеву: Ако останете у науци Мојој, заиста сте ученици Моји. И познаћете истину и истина ће вас ослободити (Јн. 8, 31–32). Јер искључиво Бог јесте Онај Који очишћује човека. Јер још је казано: Сваку лозу на Мени која род не рађа, одсеца је (Отац), а сваку која род рађа чисти је да више рода роди (Јн. 15, 2).

75. Према томе, сине мој, приљубљуј се Богу и бежи од свакога злог дела. Помажи души својој и бежи од греха попут онога који бежи од змије⁹⁹.

76. Ако желиш да се уздржаваш од греха¹⁰⁰, не бави се многим делима, јер они, који преумножавају дела своја, падају у грех¹⁰¹. Ако желиш да проводиш живот свој у миру срца, не бави се многим стварима. Буди у животу своме уздржан¹⁰², да би ушао (у Царство Небеско) кроз уска врата (Мт. 7, 13).

77. (Са трепетом) гледај на све Свете, који окончаше животни пут свој у сиромаштву и нестицању¹⁰³, трпећи глад и жеђ и наготу и ударце (1. Кор. 4, 11), потуцајући се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским (Јевр. 11, 38)^103а.

78. А то је (казано) да би знао да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Божије (Дел. ап. 14, 22)¹⁰⁴, јер Царство Божије није овдеили онде, већ унутра у нама (Лк. 17, 21).

79. Зато нам Спаситељ и говори: Оче наш Који си на Небесима! Да се свети Име Твоје, и да дође Царство Твоје (Мт. 6, 9–10). И блажени Апостол Петар, такође, рече: Господа Бога освештавајте у срцима својим (1. Петр. 3, 15)¹⁰⁵.

80. Јер ако освештаваш Име Божије (у себи), долази ти Царство Божије и обитава Оно у теби; (и) свако дело твоје постаје дело по Богу и ти биваш као на Небу, у горњем свету, (међу онима) чија су дела благоугодна Богу.

81. Јер (Господ) рече: Да буде воља небеска и на земљи (Мт. 6, 10)¹⁰⁶, будући да они који се (већ овде) удостојише века будућега нити се жене, нити удају (Мт. 22, 30); они не могу ни умрети, но пребивају као Ангели на небесима¹⁰⁷.

82. (Господ нам, такође) заповеди: „Учини чистим дело своје да би се уподобио Ангелима на Небесима”, а да би се испунило у нама оно што је написано: Да буде воља Твоја и на земљи као што је на Небу. Нека буде дело твоје на земљи слично (делању оних који обитавају) на Небу.

83. Јер написано је: Да буде воља Твоја и на земљи као што је на Небу. Хлеб наш насушни дај нам данас (Мт. 6, 10–11). И још је написано: Ја сам Хлеб Живи Који силази са Небеса (Јн. 6, 51).^107а

84. И још: И Хлеб који ћу Ја дати Тело је Моје, које ћу Ја дати за живот света (Мт. 6, 51).^107б (Зато молитва) Хлеб наш надсуштни дај нам данас подразумева (даровање нам) Тела Његовог, Речи Његове и Заповести Његових; а (речи): И остави нам дугове наше, као што и ми остављамо дужницима нашим (Мт. 6, 12) (означавају) грехе који нас одељују од Њега: отпусти нам те грехе, (Господе), као што и ми остављамо (дугове) дужницима нашим¹⁰⁸.

85. И не уведи нас у искушење, но избави нас од злога, јер Твоје је Царство и сила и слава у векове векова (Мт. 6, 13). Јер Бог укрепљује човека који Му је послушан (а то и означавају речи: „Твоја је сила”), како је и написано: Господ даје силу и крепост народу Своме (Пс. 68, 35).

86. Сине мој, ако љубиш Бога, наћи ћеш Духа Истине, јер Бог дарује Духа Светога онима који су Му послушни¹⁰⁹.

87. Ако не можеш бити син (Божији), буди онда најамник (на њиви Божијој), зато што ће добар најамник са чистом савешћу примити плату своју.

88. А ако не можеш да будеш ни најамник, буди (бар) слуга, попут Давида који кличе: Ја сам слуга Твој, уразуми ме… и научићу се заповестима Твојим (Пс. 119, 125, 73).

89. Ако не можеш да будеш, чак, ни слуга, онда се скрушавај због себе самога, говорећи: Промуче ми грло (Пс. 69, 3), да ти не буде речено: А слуга онај који је знао вољу господара свога и није приправио нити учинио по вољи његовој, биће много бијен и свакоме коме је много дано, много ће се и тражити од њега (Лк. 12, 47–48)¹¹⁰. Јер што веће примисмо познање, то се и већој опасности подвргосмо.

90. Пази, сине мој, и изабери себи удео Маријин, која је за себе изабрала добри део (Лк. 10, 38–42). Овај добри део састоји се у томе да се верује у Бога, да се, попут Марије, љуби слушање Слова Његовог, да се чувају заповести Његове, да се буде непоколебив, знањељубив (у погледу ствари духовних), да се буде крстоносац, незлобив, непорочан и силан у борби (духовној)¹¹¹.

91. Чадо (моје), брини се о срцу своме и води рачуна о устима својим¹¹². Буди добар и човекољубив и стави на Господа бреме своје (Пс. 54, 23).^112а

92. Чувај се и изнутра и споља¹¹³, да никога не осуђујеш, јер онај који се моли (свагда) приноси своје молитве Богу и слави Бога. Будући да се онај који се моли свагда посвећује прослављању Бога, бедра су његова опасана (Лк. 12, 35); он је – светлоносац¹¹⁴, он (стално) има уља у светиљкама својим (Мт. 25, 4)¹¹⁵, (он је) крепак силом својом, крепак Богом, борац против ђавола, (он је) онај који плодоноси (добар плод) Богу, онај који има чисто срце; он је – храм Божији, посвећен Духу Светоме; дом, саграђен на камену (Мт. 7, 25); он је – дуготрпељив, кротак, благоразуман и препун смирења; он има жалост по Богу, али нема жалост по свету¹¹⁶; радује се и весели се у Богу, находећи се у бескрајним просторима¹¹⁷; он (свагда) пребива у тиховању и то тиховање га ограђује (као стена)¹¹⁸; он заборавља оно што је за њим и стреми ка ономе што је пред њим (Филипљ 3, 13)^118а; он свлачи са себе старога човека и облачи се у човека новога (Ефес. 4, 22–24), он (трпељиво) подноси понижења од стране људи; он је – дрво које рађа слатки плод; он је – јагње невино¹¹⁹; он је благоразуман спрам добра, истинит и разборит у свакоме делу, (он) у речима својим чува меру, не скреће ни десно ни лево¹²⁰; он је светлост која сија и споља и изнутра; он је (семе) посејано у добру земљу, које доноси плод стоструки (Мт. 13, 8)^120а; он је – силан као лав и савршен у свакоме делу.

93. Таква је добра част, сине (мој), коју треба да стичеш. И не приступај ниједноме делу без Бога, буди као Марија на делу њеном.

94. Ако и не можеш да будеш као Марија, прими на себе подвиг Мартин. Брини се о ономе што припада Богу, посвећујући се служењу Светима.

95. Изабери себи делање у коме ћеш пребивати до краја; положивши руке своје на плуг, не осврћи се уназад (Лк. 9, 62), већ иди пажљиво за оним што је пред тобом, кличући и говорећи (заједно са Давидом): Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема, док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљеву (Пс. 132, 4–5).

96. Јер човек, који иште Бога, неће се успокојити док га Бог не услиши. Јер написано је: Овај страдалник завика, и Господ га чу, и од свију невоља његових спаси га (Пс. 34, 6).

97. Зато ће (Господ) брзо услишити човека који сиромаштвује Бога ради¹²¹.

98. Јер познате су ти (речи): Још је Царство Небеско као човек трговац који тражи добра бисера, па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га (Мт. 13, 45–46)¹²².

99. Ако ко каже: „Немам код себе ничега што бих могао продати”, одговори му: „Одреци се жеља лукавога срца свога да би купио многоцени камен, то јест – Дух Божији. Одреци се жеља и похота својих да би могао задобити Христа – Корен свих добара, како је и написано: Да онима који Ме љубе дам имање и ризнице њихове да испуним благом (Прич. 8, 21); и још: Плод је мој бољи од злата и камења драгог, и добитак је мој бољи од најбољега сребра (Прич. 8, 19). Стичи разумност, јер је написано: Мој је разум и моја сила(Прич. 8, 14)¹²³ и ко је разуман, налази добро (Прич. 16, 20).^123а

100. Према томе, стичи разум и не буди безуман, зато што у безумна човека нећеш наћи реч разумну (Прич. 14, 7). Јер човек разумни задобија корист од добра, а његова корист од зла састоји се у томе што се (тај човек стара) да га не чини, будући да је „стицатељ добра” у (свим) делима својим.

101. (Човек) разумни извлачи мрежу на обалу; изабира добре рибе, (стављајући их) у судове своје, а рђаве рибе избацује напоље (Мт. 13, 48).

102. Буди разуман спрам добра и немај ничега са злом¹²⁴; (а знај) да има оних који су мудри спрам зла, а немају ничег са добром. Ко су ти мудраци, који посташе (мудри) на лукав начин? То су они који не виде добро и који га остављају, а зло преузносе и ходе (кроз живот) скупа са њим. Зато, све што видиш очима својим, употребљуј на добро. Немај ничег са злом и Бог мира¹²⁵ ће брзо сатрти сатану под ногама твојим (Римљ. 16, 20). (Сећај се) да је мисао срца човечијега зла од малена (1. Мој. 8, 21).

103. У сваком тренутку двигај срце своје ка добру, брини се о добру пред Господом и људима, како је и написано: покоравајући сваку помисао на послушност Христу (2. Кор. 10, 5).

104. Чадо (моје), ако тежиш да стекнеш размишљање побожно, и оно ће тежити к теби. Док седиш у келији својој, учи своје срце да мисли у поредак доводи. Јер, ако постанеш владар срца свога, постаћеш и господар свих страсти својих, како је и написано: све ми је дозвољено, али ми све не користи (1. Кор. 6, 12). Не уподобљуј се животињи подјармљеној, коју, бедну, свагда гоне са другим животињама, из једног места у друго.

105. Али, ако већ излазиш из келије своје, старај се да (свагда) знаш ко¹²⁶ те одатле изводи. Пре свега, проверавај дело своје да би се учврстио у једносрдачности, јер плод (чистога) срца јесте једномислије¹²⁷.

106. Чувај се сумњи¹²⁸, зато што многи (због сумњи) отпадоше од вере, иако (до тада) бејаху сасвим верујући. Ако си једнодушан (у срцу) и спопадне те искушење, не падај у сумњу. Ако си пошао да испуниш какво послушање (братији), ако си ради тога пошао са неким од братије или си кренуо на пут да продаш лонац свој¹²⁹, и свлада те умор – не колебај се, јер (бесови) нападају при свакоме делу и мреже су њихове свугде (Иса. 42, 22), те, стога, пребивај (постојано) у трезвењу. Излазећи из келије своје, не буди налик на дивљега магарца, који њаче у (бесловесном) незнању. Јер (беси) ће набацити узду на врат твој и путо на ноге твоје: узду помоћу стомака твога, а путо помоћу очију твојих. Ако ти се деси да пролазиш кроз град, брини се о очима својим, да не унесеш са собом искушење у келију своју; у противном (растрзан искушењем) вапићеш (до изнемоглости), али те нико неће чути, јер ниси бринуо о очима својим¹³⁰. Не би смело да ти буде непознато да постоје дела којима се једне помисли уводе у срце, и да постоје дела којима се отуда изводе друге помисли. (Помисли које се у срце) уводе очима, када (потом из срца) исходе, постају лукаве помисли, како је и написано у Јеванђељу: Из срца исходе зле помисли (Мт. 15, 19)¹³¹.

107. Према томе, бори се у очима својим и у срцу своме, да би пребивао у миру, и сачуваћеш (тако) чистоту. Јер Бог љуби светост, те зато и рече: „Свет јесам и на Светима почивам”¹³². Такође и: Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети (Мт. 5, 8) и: Старајте се да имате мир са свима и светост, без које нико неће видети Господа (Јевр. 12, 14). Јер познато нам је да нас Бог очишћује ако Му приносимо (добре) плодове.

108. Зато, чадо (моје), бори се да свагда пребиваш у чистоти очију својих и срца свога; бори се да се, вративши се почетку своме, уподобиш дечици, о којој Бог рече: јер таквих је Царство Небеско (Мт. 19, 14; Мк. 10, 14).