1. Као што сејачи немају никакве користи од сетве ако бацају семе поред пута, тако и проповедник ништа не добија ако његова реч не прониче у душу слушалацаЈер распростирући се само у ваздуху, звук његовог гааса остаје бескористан за слушаоца. Ово вам не говорим без разлога, него да бисте отворили своју душу и за дубље ствари, а не само за оне једноставније. Заронимо, дакле, у дубине Светога Писма. Јер сада су нам удови лаки за пливање и вид јасан, будући да није замапвен поплавом штетних задовољстава, сада нам је дисање јаче, тако да се не излажемо опасности да се угупшмо. Према томе, ако сада не заронимо, када ћемо? Да ли када су весеља и пирови, пијанство и преједање? Тада неће бити лако кретати се, јер душу оптерећује тешко бреме задовољстава. Зар не видите да они који траже драго камење, не броје таласе седећи на обали, него зарањају у дубину и излажу се многим тешкоћама, иако им нађена ствар доноси само много опасности, а никакве користи од тога немају? У ствари, шта у нашем животу значи проналазак драгог камена? О када он бар не би донео са собом много зла? Заиста, ништа толико не квари наш живот и окреће га наопако као безумна страст према богатству. Па опет људи излажу опасности и душу и тело и смело се бацају у таласе. А овде, браћо, нема опасности, нема тако великог труда. Пред нама је само мали и лаки труд, усмерен на то да се сачува нађено, јер оно што се лако налази многима се чини да није много важно. У мору Светога Писма нема борбе са таласима. Напротив, то море је мирније од сваког пристаништа. Нема потребе да се рони у мрачна недра бездана, да се лична безбедност поверава струјању неразумљивих вода. Напротив, ово мореје велика светлост, светлија од самих сунчевих зрака, на њему влада потпуна тишина, нема никаквог немира, а корист од пронађеног је таква да ју је немогуће речима исказати. Не будимо онда лењи, него почнимо истраживање. Чули сте да је Бог створио човека по обрзу Божијем. Рекли смо да по образу не указује на сличност по неизмењивости суштине, него по власти, а ио иодобију значи бити кротак и смирен и колико је могуће уподобљавати се Богу у врлини, као што каже Христос: будите подобни Оцу Моме небеском. Као што су на овој широкој и пространој земљиједне животиње кротке, а друге свирепе, тако су и у нашој души неке помисли кротке и личе на питоме животиње, док су друге зверолике и дивље, због чега их је потребно савлађивати разумом. Али како, питаће неко, како победити зверску помисао? Шта то говориш, човече? Ми савлађујемо лавове и укроћујемо њихову природу, а ти сумњаш да можемо укротити зверолику помисао? Лаву је по природи својствена свирепост, а кроткост мује неприродна, а теби је, напротив, по природи својствена кротост, а свирепост неприродна. Зар ти, који из душе звери изгониш оно што јој је природно и уливаш неприродно, не можеш у својој сопственој души сачувати оно што јој је својствено? Каква лакомисленост! Осим тога, код лавова постоји и друга тешкоћа: душа звери нема разум. И опет сте често виђали како на тргу воде лавове који су мирнији од оваца, и многе газде дају водичу новац као награду за умеће и вештину којом је укротио звер. А твоја душа има и разум, и страх Божији, и велику помоћ са свих страна. Не изговарај се преда мном и не оправдавај се. Ако хоћеш, можеш бити кротак и смирен. Створимо човека по образу и по подобију нашем, и нека влада над зверима (Пост. 1,26).
2. Противе нам се Јелини и кажу да су те речи неистините, обзиром да ми немамо власт над зверима, него оне над нама, јер изазивају код нас велике немире. То је потпуно неистинито: довољно је само да се човек појави и звер се одмах удаљава. Такав страх оне имају од нас! А ако негде и нападају, принуђене глађу или зато што их ми сами прогонимо и доводимо у безизлазан положај, то још увек није знак њихове власти над нама. Јер, ако неко од нас, угледавши разбојнике како се приближавају, узме оружје и почне се бранити, то неће бити испољавање власти, него велике бриге за свој голи живот. Међутим, није то једино чиме ја браним истинитост речи Светога Писма. Ја не поричем, него и сам признајем да се ми бојимо звери, да смо изгубили власт над њима. Али то не значи да Божански закон није истинит. У почетку није било тако, него су се звери бојале и дрхтале, и уклањале су се човеку с пута као господару. Али када смо се ми лишили части и слободе према Господу, онда смо почели да их се плашимо. По чему се то види? Приведе Бог звери Адаму, да види како ће их назвати (Пост. 2,19), а Адам не побеже од њих у страху, него свима даде имена као потчињеним слугама. То је знак власти. Зато је Бог и заповедио Адаму да им надене имена, јерје хтео да покаже достојанство његове власти. И каква им је он имена дао, таква су им и остала. И како Адам назва коју животињу, онако јој би име, речено је. То је један од доказа да у почетку звери нису биле страшне човеку. И други и још јачи доказ од првог је разговор змије са женом. Да су звери биле страшне људима, онда жена, видевши змију, не би остала на том месту, него би побегла, не би прихватила савет, не би мирно разговарала са њом, него чим би је угледала, истога часа би се уплашила и удаљила се. Али она се не плаши него разговара, јер тада још није било овога страха. А када је ушао грех, отета је и част. Тако је међу слугама: онај који је свестан страшан је осталим слугама. А зао човек се боји и сопственога слуге. Тако се догодило и са човеком. Док је имао слободу према Богу био је страшан зверима, а када је пао, почео је да се боји и последњега међу себи једнаким слугама. Ако то није тако, онда ми докажи да су пре греха звери биле страшне људима. Али не можеш наћи доказе. А ако је касније у људе ушао страх, то је дело Божијег промисла. Да је част коју је Бог дао човеку у потпуности остала и после човековог кршења дате му од Бога заповести, не би му било лако да устане. Када непокорни људи имају исту власт као и покорни, онда се они још више препуштају злу и не одустају лако од порока. Ако људи неће да се уразуме ни сада када им прети страх, мучења и казне, какви би онда били ако не би трпели никакве казне због својих преступа? Из овога је очигледно да нас је Бог лишио власти зато што брине и промишља о нама. И у томе се види Његово неизрециво човекољубље. Адам је нарушио заповест и преступио закон, а Бог није потпуно одузео од њега част и није га лишио свеколике власти. Одузео му је само власт над оним животињама које нису нарочито потребне за свакодневни живот. А неопходне и корисне животиње, које нам чине велику услугу у животу Он је оставио да буду у нашој власти. Оставио нам је стада волова да бисмо могли орати и обрађивати земљу, да бисмо могли сејати усеве. Оставио нам је расе теглеће стоке да би нам помагале у раду при превозу терета. Оставио је стада оваца да бисмо имали доста материјала за прављење одеће. Оставио је још и друге врсте животиња које су нам такође од неке користи. Када је Бог, кажњавајући човека, рекао: у зноју лица свог јешћеш хлеб свој (Пост. 3,19), да тај зној, напор и труд не би били неподношљиви, Он му је олакшао тежину и муку рада мноштвом бесловесних животиња које учествују с нама у том послу и тешкоћама. Као човекољубиви и брижљиви господар који ударивши батином свога слугу ставља на његове ране лек, тако и Бог, одредивши казну, на све начине се стара да ублажи ту казну, јер осудивши нас на стални зној и рад, истовремено заповеда многим врстама бесловесних животиња да учествују са нама у том раду. Заблагодаримо Му за све то: и што нам је дао част, и што нам ју је одузео, али не у потпуности, и што је улио у нас страх од звери, и све што год погледаш, испуњено је великом мудрошћу, великим промислом и великим човекољубљем, а свим овим даровима да се наслађујемо у славу Бога Који нам их је дао. Њему слава у векове векова. Амин.