PREPODOBNI NIL SINAJSKI
2. Ukoliko si trpeljiv, svagda ces se moliti sa radoscu.
3. Pazi da, misleci da izlecis drugog, sam ne ostanes ne isceljen, omevsi sopstvenu molitvu.
4. Oni koji u sebi sabiraju zalosti i zlopamcenje, te se mole, lice na one koji zahvataju vodu i sipaju je u izbusen sasud.
5. U svojoj molitvi isti samo pravdu i Carstvo, tj. vrlinu i poznanje, a ostalo ce ti se sve dodati (Mt. 6, 33).
6. Psalmopojanje uspavljuje strasti i ukrocuje prizive na telesnu neuzdrzljivost, a molitva nastrojava um na umno delanje koje mu prilici.
7. Onaj ko podnosi tugu bice udostojen i radosti, i onaj ko troi neprijatno nece biti lisen udela ni u prijatnom.
8. Podvrgavajuci se demonskim napadima , pazi da im ne padnes u ropstvo.
9. Pohota prema jelu je porodila neposlusnost, a slatko jelo je dovelo do isterivanja iz raja.
10. Puna mera (necega sto se stavlja u sasud) puni posudu, a stomak nece reci : „Dosta“, pa makar se raspao.
11. Stub se opire na svoju osnovu, a bludna strast se pokoji na prejedanju.
12. Pogled na zenu kod neuzdrzljivog izaziva necistu strast, dok celomudrenog podstice na proslavljanje Boga.
13. Krotost covekova ce se pomenuti kod Boga (Ps. 131, 1), i negnevljiva dusa postaje hram Svetoga Duha.
14. Ko radi mira trpi srditog, zaista jeste sin mira.
15. Ko je zlopamtljiv prema demonima, nece biti zlopamtljiv prema ljudima. Medjutim, onaj ko je ylopamtljiv prema bratu, sa demonima je sklopio mir.
16. Nista ne odgovaraj onima koji ti prete, kako bi cutanjem zatvorio usta koja disu plamenom.
17. Uze na nogama ometaju brzi hod, atuga je smetnja sagledavanju.
18. Onaj ko prezire svetska zadovoljstva nece biti smucen pomislima tuge.
19. Tuga postaje bolest duse i tela. Dusu ona porobljava, a telo isusuje.
20. Ako hoces da savladas tugu sa mracnim raspolozenjem duha, zagrli blagodusnu ljubav i obuci se u nezlobivu radost.
21. Severni vetar hrani rastinje, a iskusenja krepe trpeljivost duse.
22. Bela ruka sakrivena u nedrima i delo koje se sakriva – sijaju jasnije od svetlosti.
23. Onaj ko iste pocasti vrsi na samom sebi i ne moze podneti ponizenje.
24. Ukoliko budes samog sebe merio malom merom, neces se porediti sa drugima.
25. Gordoscu boluje onaj ko je odstupio od Boga. On dobra dela pripisuje svojim sopstvenim snagama.
26. Satruleo plod je nekorisan za zemljoradnika. I vrlina gordoga Bogu nije potrebna.
27. Zasto se covece, prevasnosis i podizes iznad oblaka, kad si zemlja i prah ?
28. Imaj strah Boziji i ljubav prema Bogu i sa svima postupaj sa cistim svedocanstvom savesti.
29. Bezi od pohvala, ali se stidi i prekora.
30. Sto vise uspevas u delima zakona, to se smatraj udaljenijim od savrsenstva.
31. Kraj svakog dela ispituj pre njegovog pocetka.
32. Nemoj se vezivati za onoga koga se, kako vidis, gnusaju dobri.
33. Bilo sta da radis. ili govoris, ili razmisljas, staraj se da nikome ne budes od stete.
34. Pazimo na sebe, pa necemo osudjivati druge. Jer, i u nama samima je mnogo toga zbog cega osudjujemo druge.
35. Svagda se secaj Boga, pa ce tvoj um postati nebo.
36. Sakrivaj vrline, ali se potrudi da imas mnoge svedoke svog zivota.
37. Ako imas bogastvo – deli ga, a ako nemas – nemoj ga ni sticati.
38. Tesi siromasne jer oni cine da je Sudija milostiv prema nama.
39. U bolestima se, pre lekara i lekarstva, koristi molitvom.
40. Postuj sve svestenike, a pritrci ka dobrim.
41. Molitvom osenjuj svako svoje delo, a narocito ono u vezi sa kojom tvoja pomisao susrece sumnju.
42. Ako si uvredjen, pribegni trpljenju, pa ce steta preci na uvredioca.
43. Kada se onaj ko cini zlo ne stidi, rana postaje duboka i pad stremi ka ocajanju.
44. Govoreci sa svetima, raspituj se o duhovnom. A kada ne govoris sa svetima, ne govori o tome.
45. Onoga ko zivi nemarno nemoj uzimati za savetnika. Jer, voleci rdjavo, on ne moze savetovati dobro koje ne voli.
46. Pocetak spasenja je osudjivanje samomoga sebe.
47. Bolje je baciti kamen na coveka, negoli rec.
48. Pravdu pre projavljuj delima, negoli recju.
49. Blagocestiv nije onaj koji je mnogima ukazao milost, nego onaj koji nikoga nije uvredio.
50. Nemoj smatrati da je prekrasno delo posedovanje vrline, vec – njeno posedovanje na pravi nacin.
51. Zeleci da ugodis gomili postaces kao gomila.
52. Ukoliko zelis istinski zivot, uvek ocekuj ljudsku smrt.
53. Budi spreman na nevolje i obresces veliku korist.
54. Blizu je kraj. Pripremi se, lenjivce, za bicevanje.
55. Stoj protiv iskusenja, pokazujuci potrebnu hrabrost.
56. Treba da odbijamo utehe, buduci da nas navode na dela zbog koji se, po otreznjenju, obicno stenje.
57. Strpljivo podnosi nevolje zato sto se u njima krije venac za borce.
58. Nemoj plakati nad umrlim, buduci da je to zajednicki put. I blazen je onaj ko taj kraj dostigne (bez prekora).
59. Palome prijatelju napominji o Sudiji, pa ces i svoju grehovnu ranu pomazati. Jer, takav savet jeste opste lekarstvo.
60. Tesko bogohulniku! Njemu ce se vezati jezik pred licem Sudije, te on nece moci nista da kaze u svoje opravdanje.
61. Tesko lenjivome! On ce traziti vreme koje je zlo protracio.
62. Tesko nadmenome! Kad legne u grob, saznace ko je.
63. Tesko bludniku koji je oskrnavio bracnu rizu! On ce sa stidom biti izbacen iz carske loznice.
64. Tesko bundziji i pijancu! On ce se ubrojati u ubice i biti kaznjen sa preljubocincima.
65. Blazen je onaj kod koga Zakon ne silazi sa jezika! Od njegovog boravista Bog nikada nece odstupiti.
66. Hrabrost vrlina je pohvalna i u vreme mira, ali je jos vise za pohvalu u vreme borbe.
67. Pazeci na savete otaca, nemoj biti sudija njihovih dela, vec shvataj i izucavaj njihove izreke.