Кирило Јерусалимски
Житије
Рођен је у области Јерусалима и поседовао је добро образовање. Био је велики познавалац Светог Писма и богослужења, близак монашким заједницама, а врло вероватно је и сам припадао њима. Око 343. године рукоположен је за свештеника, а 348. године за јерусалимског Епископа. Кирило је постао јерусалимски Епископ у веома тешким околностима. Посвећење је извршио Акакије Кесаријски (Палестина), Митрополит у односу на ког је јерусалимски Епископ у то време био административно и духовно зависан. Α Акакије је био познати противник Никејског сабора, касније и вођа полуаријанске секте „омијаца“. Тако је Св. Кирило невољно бачен под окриље антиникејске коалиције, због чега су га многи без разлога осуђивали као стварног аријанца, иако је био Православан у вери. Зато је одлучио да одмери снаге са Акакијем, те ћe од надмоћи овога човека зависити сва каснија Кирилова судбина. Почетком 50-их година Кирило покушава да, сходно назнакама које је за то раније дао Први васељенски сабор, извуче своју Епископију из зависности од Кесарије. У тој борби испољила се и Кирилова Православност и он ћe због тога доживети три дуга прогонства.
Под окриљем аријанског цара Констанција, Акакије је свргнуо Кирила 357. године на сабору одржаном управо у његовом Јерусалиму. Светитељ се склонио у Антиохију, па онда у Тарс, а 359. сабор у Селевкији, којем је и он присуствовао, оправдава га и враћа на катедру. Али 360. године Акакијева моћ беше порасла и он опет протера Кирила. Вратио се поново 362. године по дозволи безбожног и лукавог цара Јулијана. Иако је Акакије умро 366. године, Кирилово најдуже прогонство било је тек на помолу. Године 367. цар Валент, аријанац, поново га лишава његове катедре, коју није успео да поврати све до смрти прогонитеља (378). Тада су за Кирила наступили ведри дани. Он присуствује на Другом васељенском сабору (381) и овај га признаје за једног од стубова Православља. Сабор у Цариграду (382) даје му признање што се „у разна времена много борио против аријанаца“, а Теодорит Кирски ће га касније назвати „заштитником апостолског учења“. Упокојио се у миру 386. године.