СВЕТИ ЈЕФРЕМ СИРИЈСКИ

ТУМАЧЕЊЕ ЧЕТИРИ ЕВАНЂЕЉА

Предговор

Тумацење Четвороеванђеља светог Јефрема Сиријског које је у наставку изложено заслужује пажњу побожног цитаоца не само због тога што је то веродостојно дело великог Оца и учитеља Цркве, него и због важних особитости еванделског текста који се у њему објашњава. Према сведочанствима старине и брижљивим испитивањима науцника, показало се да свети Отац у свом излагању Еванђеља није следио неког од Еванђелиста него да је пред собом имао зборник еванделских текстова, састављен на основу сва четири Еванђеља

Према истраживањима научника, текст који у свом тумачењу користи св. Јефрем Сиријски на неким местима удаљује се не само од текста какав је данас општеприхвацен у Цркви – и што пажљивом читаоцу сигурно неће промаћи – него и од старог сиријског превода који се назива Пешито, а подудара се са најстаријим сиријским Еванђељем, које је издао Цуретон. Тако у тумачењима св. Јефрема речи из Јн. 1; 4–5. гласе овако: У томе, што је било саздано, у Њему је био живот, и живот беше светлост људима, док Мт. 1; 25. преноси на следећи начин: У светости је живео с њом, док не роди првенца. Оба ова места подједнако се удаљују од грцког текста и од превода Пешито, али су сагласна са Цуретон–овим старим Сиријским Еванђељем.

Без обзира на ова одступања у неким појединостима, Четвороевандеље које излаже св. Јефрем омогуцује да се јасно види да је то онај исти еванделски текст какав и данас цитамо. Према томе, нека сваки православни хришцанин поштује успомену на св. Јефрема, који нам је у својим тумачењима оставио тако јасно, убедљиво и непобитно сведочанство о дубокој старини и неповредивости светих Еванђеља, која је прихватила Црква Христова.

(Хтели бисмо да скренемо пажњу србском цитаоцу на велику смисаону и асоцијативну густину и концизност текста св. Јефрема Сиријског, а у смислу да је док се цита ово тумачење неопходно имати пред собом отворено Свето Писмо Старог Завета како би се лакше пратио текст тумачења. Свети Јефрем праслике Ст. Завета објашњава њиховим испуњењем у Новом Завету. Тежину текста појацава и сиријски језик који има логику друкцију од логике индоевропских језка.)