Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР

 

Псалам 105

Ка Богородици – за даривање покајања

(4, 90)

 

Молим Тебе, Родитељко незалазне Светлости, почуј шта ћу казати!

Тонем у глибу ја бедни, и сав сам покривен нечистотама, сав сам помрачен. И земљу сам оскврнио мноштвом грехова својих, Владичице моја; зато сада она са уздахом сведочи против мене непоткупљивом Судији, призивајући за сведоке и сунце и небеса са звездама.

Бура помисли мојих већ ме потапа у очајање… Сву сам наду своју положио на Тебе, Богородице, ја блудни. Ти која си једина у утроби носила Избавитеља света, разреши неразрешиве окове моје; мене поцрнелог који сам себе учинио тамом, убели сузама покајања; Ти, која си родила Живот мој, васкрсни мене, умртвљеног великим немаром, и мене, отуђеног од Бога и од Анђела, узведи к њима, Богородице.

Страшно је, ваистину, чудо! Како то Господ трпи грехе моје! Како ме још живог није свео на дно ада! Како свише није послао невидљиви жезал или мач да ме порази… Без сумње, ти си ми, Владичице, заступништвом твојим даровала живот, тражећи моје покајање које Ти сама, Преблага, даруј мени, слузи Твоме, јер си моја тврђава, пристаниште и заштита.