Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР
Псалам 109
Даруј благодат песмопојања и учења,
да би њима изгладили бар мало грехова
(1, 193)
Свети Оци, будући богољубиви, кроз страдања и искушења постали су искусни у врлини, и од Цара небеског са славом и похвалама примили су неувенљиве венце.
А ја бедни, и без искушења грешим, раздражујем и огорчујем Владику мога.
Иако сам познао опитом многе и неизрециве милости Твоје, Господе, молим узвишену благодат Твоју, спаси ме и даруј слузи Твоме из ризница милосрђа Твога, оно што моли срце његово; да би благодат Твоја као поток непрестано струјала у срцу и устима слуге Твога, – да би срце моје, по благодати Твојој, било чист и неоскврњен храм, спреман да прими у себе небеског Цара, – да би прст благодати свагда покретао језик мој као струну на гуслама, на славу Теби, Човекољупче, – и ја непрестано, у све дане живота мога, и срцем и устима с љубављу прослављао и благосиљао Тебе.
Христе Спаситељу! Даруј ми по мољењу срца мога да би се уподобио језик мој слаткозвучној свирали, да бих тешећи, уразумљујући и изграђујући, могао од многих мојих дугова да отплатим бар неке, и да се под покровом милости Твоје спасем тамо, када пред страшном славом Твојом задрхти свака душа.
0, Владико, Сине Божији Јединородни, услиши ме, и мољење слуге Твога прими као дар. Јер се ја грешник благодаћу спасавам. Теби, који грешника спасаваш ради милости Своје, доликује свака слава у векове.