Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР
Псалам 11.
Не могу да се носим са собом нити са непријатељем,
Ти Господе помози!
(1, 42, 108)
Нико не може исцелити болест моју, осим Онога који познаје дубине срца.
Колико сам пута полагао границе, и подизао зидове између себе и греха! Али је мисао моја преступала границе, и воља моја подривала зидове, јер границе нису биле опасане страхом Божијим, и зидови нису били основани на искреном покајању.
И опет куцам у двери, да би ми се отвориле; не престајем да молим, да бих добио оно што тражим; и стида немам иштући од Тебе помиловање, Господе.
Господе, Спаситељу мој! Зашто си ме оставио? Умилостиви се нада мном Ти, једини
Човекољубиви. Спаси мене грешног, Ти – једини Безгрешни.
Истргни ме из блата безакоња мојих, да не потонем у њих занавек; избави ме из чељусти непријатеља који, као лав ричући, хоће да ме прогута.
Подигни силу Твоју и дођи да ме спасеш. Блесни муњом Твојом и уништи снагу његову, да би поражен страхом побегао од лица Твога, јер у њему нема снаге да би стајао пред Тобом и пред лицем оних који Те љубе. Чим угледа знамење благодати Твоје допада страха од Тебе и са стидом се удаљује од њих.
И сада, Владико, спаси ме, јер Теби прибегох!