Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР
Псалам 121
Обрати ме по Својој моћи,
не чекај на моју добру вољу
(4, 61)
Како да оплакујем заслепљеност душе своје? Како да оплачем погубно непознавање себе самог? Како да оплакујем страсно и нераскајано своје настројење? Подвижници се успокојавају утешени Духом Светим, а ја јурим као луд, ропћући на своју беду којој је разлог мој немар. Постадох као стока бесловесна. Наг остадох, бедни, по лењости својој, јер се туђим онима што пребивају у бдењу и молитви.
Призри милошћу Својом на мене, Владико, са свете висине Твоје. Погледај на непоправљивост бедне душе моје, и путевима које знаш једино Ти, помилуј и исправи ме. Као да стојим пред страшним престолом славе Твоје, као да се дотичем пречистих ногу Твојих, молим и просим скрушеним срцем, помилуј мене, Ти, који си милосрдан створењима Својим; обрати ме, не тражећи заслуге, једино благодаћу Твојом.
Знам да Ти све можеш, и ништа немогуће није за Тебе. Не чекај на моје покварено настројење, јер нема у мени усрђа да се исправим. Сва видљива и невидљива природа нека плаче за мном, остарелим у гресима и страстима. Плачите за мном који сам за оне који ме гледају целомудрен, а унутрашње свагда прељубочинствујем.