Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР
Псалам 124
Божија казна и љубав
(4, 480)
Прогневио сам гресима својим Тебе, Господе; но, Ти се нерадо гневиш, јер си преиспуњен милошћу и непомућена је Твоја лепота.
Ти си море милости, а греси наши нечиста кап. А једна кап не може да узмути непрегледно море.
Ти се не смућујеш кад негодујеш, и не гневиш се када кажњаваш. Јер ако би се Ти разгневио кажњавајући, свет не би издржао гнев Твој.
Ударци Твоји испуњени су љубављу; Твоје кажњавање пламти милошћу, по љубави Својој и када кажњаваш, имаш у виду једино добро.
Палице уразумљења Твога одсечене су са дрвета милосрђа Твога, и чега се дотакне палица Твоја, ударац свагда доноси велико благо.
Када наставник кажњава свога васпитаника, он га не бије ради мржње, већ му жели добро и љубећи кажњава га. И Твој ударац је дело љубави, и не кажњаваш из злобе. Ти желиш наше добро, Господе, јер на све начине доказујеш милосрђе Своје.
Теби није тешко да поднесеш неправде наше, јер си Ти творац природе наше. Ти ниси оптерећен Својим створењем, јер си нас знао пре него што си нас створио.
Ко подноси муке ходећи за дететом, ако не матер која га је родила? Ко подноси неправде света, ако не Господар његов?
Творцу је лако подносити све, и оно најтеже од створења Својих, јер да Он није желео да трпи, не би ни саздао творевину.
Зар ће заборавити жена дете своје, и неће помиловати пород утробе своје? Но, ако ли и заборави жена пород свој, Бог неће заборавити свет, Њиме створени.
Покренула се природна милост Његова, и Он је зачео и породио творевину; као младенац из утробе материне, изникао је из воље Његове – свет.
И ево, подиже и носи Он свет, као што матер када храни млеком својим, с љубављу носи плод, пород утробе њене.
Милосрдни Отац нас је родио, и храни нас Крвљу Сина Свога. Тако и матер даје груди своје детету да би га нахранила.
Младенац сиса, и добија од матере, потребну за себе, храну; колико му треба, толико узима из груди материних.
Младенац не уме да се одврати на другу страну и на неком другом месту да тражи храну себи, а не у матере своје.
Тако и свет једино од Тебе, Творче, позајмљује потребно за одржавање живота, и нико му не може дати храну осим Тебе јединог.