Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР
Псалам 132
Тамо више нема помиловања, овде вапи
(4, 66)
Као да пред страшним Твојим престолом стојим, Господе, и видим осуду и обличење дела мојих, и Твој приговор мени, који ме бедног удаљује од светог лица Твог, и баца у неиздрживе муке. И као што бих тада вапио к Теби, тако и сада, са трепетом и сузама вапијем: „Праведан си Судијо најправеднији, праведан је Суд Твој, и није ми (таквим судом) учињена никаква неправда.“
Стојећи тамо обратићу се Анђелима: „Добри и најсветлији Анђели, изливајте за мене сузе, јер нисам помиловао сам себе, презревши милост Божију; и на крају, потпуно сам праведно подвргнут осуди. Господ ми је указивао милост, а ја безумни на то нисам обраћао дужну пажњу, и сада се Он праведно одвраћа од мене.“
Са гневом ће тада и мени Анђели рећи: „Сада није време покајања, већ плаћања. Молитве више немају никакву снагу, узалудне су сузе покајања; надвлађују једино сузе проливене од мучења; овде нећеш чути уздахе умилења, већ непрестане јауке и болне вапаје. Иди, и прими горку и тешку плату за дела своја, горећи у пламену као нечиста твар, и распаљујући неугасиву геену.
Наслади се као син таме који је заволео вечни мрак, – радуј се гледајући црне зраке, ради којих си се узгнушао вечне светлости.“
Тамо, тамо ће бити непрекидни плач и болни шкргут зуба. Тешко теби, бедна душо, обнажена од /добрих/ дела, како ћеш погледати на нелицемерног Судију, на Анђеле и Арханђеле који пред Њим стоје, и на земнородне присутне у толиком мноштву?
0, болно ће тада бити, душо моја, али те нико неће чути. Све ће се изменити, све ће постати другачије. Вечно ће се веселити праведници, и вечно мучити грешници. Они нису обрадовали Бога свих и свега, – и сами ће бити туђи свакој радости у векове.
Завапи, душо, Богу, док смо још овде: „Пре него ли до краја погинемо, спаси нас!“