Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР
Псалам 136
Уразумљивање себе мишљу о смрти,
и о томе шта је прати
(4, 57)
Страшан је долазак смрти људима страсним, грешним и слабим, који се не старају да живе непорочно у овом сујетном свету.
Делатни и савршени подвижници радују се у часу разлучења. Имајући пред својим очима велики труд свога подвижништва, бдења, постова, поклона, молитава, суза, одеће од кострети, душе њихове ликују када су призване да из тела пођу у покој.
Али, разлучење са овим животом крајње жалости грешника који види пред собом свој нерад са његовим горким плодовима… Какво ће кајање обузети тада срце онога ко је био лењив за своје спасење!
Тешко теби, душо моја, тешко теби, зашто се не трудиш за свој живот! Изненадно ћеш бити позвана, – шта ћеш чинити тамо, када си нерадна била овде? Шта ћеш чинити пред престолом праведног Судије? Како те то непријатељ поткрада, а ти и не схваташ? Како краде од тебе небеско богатство, а ти расејана и не схваташ то?
Помилуј ме, дуготрпељиви Сине Божији, безгрешни Христе! Даруј ми, Спаситељу мој, помисли о будућем животу, да бих творио вољу Твоју. Макар и у старости учини ме сарадником благодати Твоје, да бих бар добрим крајем окончао лош живот.
Како ћу ја нерадни предстати страшноме престолу? Како ћу ја нетрпељиви и бескорисни, ступити у заједницу оних који су овде принели плод праведности. По чему ће ме признати када се у небеским дворовима Свети и Праведни, као свој свога, препознају по делима својим.
Не, нећемо имати себе чиме лагати! Праведни, целомудрени, смирени ће ходити у светлости неприступној, а грешни који безбрижно живе угађајући себи, као ја, – у вечном и неугасивом огњу.
Отрезни се, душо моја, и моли се са сузама. Завапи од свег срца свога, да би те крај затекао обраћену, као ону која је поставила добар почетак.
Молитвама Пречисте Владичице наше Богородице и свих Светих Твојих, даруј нам ово, Господе, јер си благословен у векове.