Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР
Псалам 148
Сами Свети ће се зачудити слави својој
(2, 95)
Блажен је човек који стекне смелост у Дан страшног Суда и чује заједно са другима: Ходите, благословени Оца Мога, наследите припремљено вам Царство од постања света!
Тада ће свако, видећи себе у светлости, питати се и размишљати говорећи: „Јесам ли то ја? И на који се начин створих овде, ја недостојни?“
Приступиће Анђели с великом радошћу, и почеће да славе Свете и да хвале њихов живот, подвиге, уздржање, бденија, молитве, добровољно сиромаштво, савршено нестицање, трпљење жеђи, чврстину у гладовању, постојаност пребивања у молитвама, радост у наготи ради савршене љубави Христове, – о свему томе с великом радошћу говориће праведницима Анђели.
А праведни ће им као одговор рећи: „Ни једног јединог дана на земљи није било код нас, ни једног доброг дела.“
Ангели ће им поново поменути места и време, а они, опет, чудећи се сами себи, почеће да славе Бога, видевши да њихова тела на небесима сијају јаче од светлости – зато што су они на земљи трпели незнатна добровољна лишавања и жалост.
Они су пронашли благо сакривено на њиви, и продавши све што су имали на земљи, купили су њу, пронашли прекрасан бисер и трпљењем га скрили у себи, и сами то и не примећујући, припремили за себе чисту и нетрулежну одежду.
Невелики је труд подвига, али је велика утеха. Није дуготрајан подвиг уздржања, али упокојење за њих у рају сладости, трајаће – у све векове.