Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР
Псалам 16.
Ниспошљи благодат, да ме оживи,
као што пролеће све оживљава дахом живота
(1, 120, 122, 123)
Благи Човекољупче! Ако се на траву, цвеће, на сваку биљку земаљску обилно излива благодат Твоја у своје време, утолико ћеш пре дати тражено слузи Твоме, који Те умољава.
Јер ево, ваздух се бистри, и птице разногласног поја опевају славу велике премудрости Твоје. Ево, сва се земља облачи у ризу цветних боја, без руку људских изаткану, весели се и празнује.
Окропи и срце моје росом благодати Твоје, благи Човекољупче! Као што ни засејана земља без падања потребне кише, не може дати ни отхранити плодове своје, тако ни срце моје без благодати Твоје, нема снаге да изнедри оно што Ти је угодно и принети плод правде.
Гле, киша храни растиње и дрвље се увенчава разнообразним цветовима. Роса благодати Твоје нека просвети ум и срце моје, и украси га цветовима умиљења, смирења, љубави и трпљења.
Нека изађе мољење моје преда Те, Господе! Даруј ми светога семена Твога, да бих Ти и ја могао принети прегршт добрих плодова и рећи: „Слава Ономе који нам је дао да имамо шта да Му принесемо – и да се поклонимо Оцу и Сину и Светоме Духу.“