Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР
Псалам 17.
0 благодати која нас руководи и сузама
(4, 4; сн. 1, 121, 122)
Благи Човекољупче, који си примио две лепте и похвалио намеру удовице, прими мољење слуге Твога, умножи молитву моју и даруј оно што просим, да постанем храмом благодати Твоје; да се она усели у мене и научи ме сама како да јој угађам; да сама дотиче лиру душе моје и покреће умилне песме, радошћу испуњене; сама да свеже ум мој као уздом, да не сагреши пред Тобом заблудевши, и одбачен не будем из онога света.
Услиши, Господе, услиши мољење моје, и даруј ми да ја нечисти постанем чист, да се ја безумни уразумим, да ја бескорисни постанем користан у стаду изабраних подвижника Твојих и свих Светих, који су Ти угодили и били примљени у Царство Твоје.
Они који се радују у Рају, сами се за мене заузимају и вапе к Теби, једином Човекољупцу, па Ти почуј мољење њихово, а ја ћу Ти кроз њих одати славу, јер си услишио молитве њихове и смиловао се на мене, и ниси презрео мољење моје.
Ти си, Господе, рекао преко Пророка Твога: Отвори уста Твоја и напунићу их. Ево, отворени су и срце и уста слуге Твога; испуни их благодаћу Твојом, да бих Те непрестано благосиљао, Христе Боже, Спаситељу мој.
Молитва је моја немоћна, а безакоња велика и силна. Греси ме моји гуше, и немоћ ме моја смућује; а Ти си богат и благ, милостив и дарежљив.
Ти си отворио очи слепоме, отвори очи ума мога, да непрестано созерцава красоту Твоју.
Ти си поставио границе мору – речју заповести Твоје, постави границе и срцу моме – благодаћу Твојом, да не скреће ни на десно, ни на лево од красоте Твоје.
Ти си дао воду у пустињи народу непокорном и свадљивом, дај и мени скрушеност и сузе очима мојим, да бих плакао дан и ноћ у све дане живота мога, смирено, са љубављу и чистим срцем.
Услиши, Господе, молитву слуге Твога, заступништвом свих Светих Твојих, над којима си благословен у векове.