Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР
Псалам 30.
Ево – ево смрти.
Отрезни се душо
(1, 310)
Време живота мога протраћено је у сујети и срамним помислима. Даруј ми, Господе, лек, да бих се потпуно исцелио од скривених рана мојих, и укрепи ме да се бар један час усрдно потрудим у винограду Твоме. Јер време сујетног живота мога већ је у једанаестом часу.
Лађу са мојим иметком управи заповестима Твојим, и мени, ништавноме трговцу, даруј благоразумност у продаји имовине, док још има времена.
Време пловидбе приближило се крају и већ се чује глас Судије упућен мени расејаном: „Покажи сада, лењиви, имовину коју си стекао током свога живота.“
Час смртни застрашује мене бедног. Јер гледам на дела своја, и душа моја трепти, видећи нерад свој и лењост, и леде се кости моје.
Час разлучења пред очима је мојима, и ја доспевам у потресни страх, помисливши на њега. И уместо да се радујем ја се још више уплаших, јер ни при благодати не чиних дела, Бога достојна.
0, бедна душо моја! Зашто се не стараш о животу своме! Зашто у расејаности проводиш ово мало преосталих својих дана? Зар не знаш да, ево – ево позваће те? Шта ћеш чинити тамо, када си немарно живела овде? Шта ћеш одговорити у своје оправдање, представши престолу страшног Судије? Непријатељ те обмањује и из дана у дан растаче наслеђе твоје, а да ти то и не схваташ.
Отрезни се, повуци се у себе и моли се Богу са сузама; завапи к Њему са срдачном тугом: „Дај ми, Господе, да Те заволим свом снагом својом, да са усрђем послужим Теби у испуњавању светих заповести Твојих, да би ме када дође час разлучења, затекао приправну и са великом радошћу ишчекујући сретање Твоје, увео у Твоје вечно Царство, на општу радост са свима Светима који су Ти угодили.“