Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР
Псалам 45.
Несхватљива је непажња према вечном благу
и мукама непрекративим.
Позив на скрушеност
(1, 327)
0, каква је утеха и каква сладост припремљена за нас, али нема онога који се подвизава, нема оног ко жуди за тим! Напротив, овоме претпостављамо ово садашње, времено, непостојано, а вечних оних блага се ни мишљу не дотичемо. Каква заслепљеност, каква обмана демонска!
Тешко мени! Какве муке су припремљене за казну подобним мени грешницима, који живе немарно и без страха и трепета, као да само празним речима поштујемо оно чему смо поучени, увесељавајући се плотским насладама, јер смо њима свезани као ланцима, и нема онога ко би се супротставио, – већ се свезани радујемо.
0, свепогубне замке нечисте змије! Како нам је свима помрачила ум, да би размишљали наопако и волели оно погубно, на рачун будућих блага.
Ходите, сокрушимо срце своје и дан – ноћ плачимо пред Господом. Ходите, присетимо се оног часа и онога што је прече, и у скрушености проливајмо сузе. Ходите, подсетимо се неизрецивих и неописивих оних блага, и сокрушимо се. Ходите, сетимо се оног страшног престола пред који ћемо у ужасу бити приведени, и тог стида који ће нас пред њим обузети, – и заплачимо над собом.
Ходите, подсетимо се како ће праведници засијати као сунце, а грешници се показати слични гарежу на грнету, па сокрушеним срцем узревнујмо у добрим делима.
Ходите, утврдимо себе у страху Божијем, да би се удостојили вечних блага.
Ходите, у скрушености и простоти срца припаднимо к Богу, јер је милосрдан и благ, и спасава оне који се кају.
Молимо Њега, да би нас Он увео у Царство Своје, неописиво блажено и којему нема краја.