Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР
Псалам 54.
Дани пролазе, не одлажи покајање
(4, 36)
Љубав ме тера да се обраћам Богу, а недостојност ме моја принуђује да ћутим. Мучна болест душе принуђује ме да говорим, а греси ме нагоне да сачувам ћутање. Душа моја болује, а очи моје чезну за сузама.
Сагрешила си, душо; покај се. Јер, ево, дани наши пролазе као сен. По страшним и ужасним местима ћеш поћи. Не одлажи дан за даном, обраћење своје ка Господу; сокруши се већ једном, душо моја.
Сокруши се, помисливши на сва она блага која си добила од Господа, а ниси их сачувала, сокруши се при помисли на све оно што си учинила, а Бог је био дуготрпељив према теби; сокруши се да на страшном Суду Христовом не би била предана тами најкрајњој.
Тешко мени, грешноме! Јер по слабости својој скврнавих, и свагда скврнавим чистоту срца свога. Нерад и лењост посрамише смелост срца мога; лукава жеља управља мноме као властелин робом, и ја јој се као дете одмах са страхом повинујем. Она ме уводи у сагрешења, и ја се наслађујем тиме.
Тешко мени, Господе! Благодат ме Твоја вуче у живот, а ја више волим смрт. Ти ми заповедаш да се трудим да бих постао једнак Анђелима, а ја по покварености својој унижавам самог себе. Умножише се греси моји, Господе, и непрестано се умножавају, нема граница њиховом мноштву.
И ко ће ме оплакивати, или се молити за мене? Ти сам, Спаситељу мој, спреман на милост по благости Својој, милосрдно погледај на мене очајног! Јер како да Те молим, Владико, када су уста моја испуњена злословљем? Или како да Ти певам, када је савест моја нечиста? Како да Те заволим, када сам испуњен страстима? Или како да у мени обитава истина, када осрамотих себе лажју? Како да Те призивам, када не сачувах заповести Твоје?