Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР
Псалам 56.
Ђаво код нерадних успева,
а марљивима венце припрема
(1, 357)
Лукави ђаво, после одлучујуће над њим победе коју су свети подвижници однели благодаћу Божијом, стаде да се сам на себе, са плачем, жали и говори: „Тешко мени, бедноме! Чему допадох? Како сам прокоцкао битку, уступајући над собом победу? Уосталом, сам сам постао кривац свога стида, ступајући са њима у дугу борбу.
Побеђен у првој и другој бици, требало је одмах да се повучем, видећи да је са њима Христос; а сада, јурећи за победом над њима само сам увећао њихову награду, на моју срамоту.
Требало је да се уразумим после онога што претрпех од Христа, када је Њиме била поражена сва моја снага. Јер тада све учиних да би Га распели, али смрт је Његова мене самог поразила.
То исто претрпех од мученика. Ја подигох /на гнев/ цареве, припремих мучења, да би се мученици, видевши то, ужаснули и одрекли Христа. Али, они не само да се нису уплашили многоразних мука, већ су до саме смрти исповедали Христа.
Тако и сада, у жељи да победим у борби те подвижнике, с великим стидом одступам побеђен. Поносио сам се лукавим замислима, али све су оне биле разорене као паукова мрежа. Хтедох да их савладам различитим страстима, али они су мене самог обратили у бекство, силом Крста. И на крају, не знам шта да чиним?
Оставићу те храбре подвижнике и поћи ћу друговима својим који су изабрали лагодан живот, где ми неће бити потребни ни труд, ни било какво лукавство.
Од њих самих узећу везе, и везаћу их њима; везаћу их оним везама којима су они привржени, и имаћу их под руком као своје робове, који свагда, добровољно испуњавају вољу моју.
Тако ће они сурвати себе у пропаст, и ја ћу се радовати њиховој погибли, држаћу их у њој да бих имао саучеснике у огњу неугасивом.“
И тако ми неразумни, сами дајемо власт над собом непријатељу, тиме што се одвајамо од Бога, одбацујући Његове заповести. Када нас затекне обнажене од благодати, он слободно овладава и без противљења нас наводи на свој пут – пут пропасти!
0, Господе! Дај нам да умакнемо лукавоме, кидајући узе којима нас везује по нашој слободној вољи. Положи на нас благи и лаки јарам Твој, и пошаљи снаге да га носимо; да идући благим путем заповести Твојих, достигнемо у обиталиште које си припремио за оне који Те љубе.