Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР
Псалам 73.
Крајње сам лош; али, по милости Твојој,
дај ми да се покајем и избавим осуде
(4, 68)
Ка Теби вапим, Господе, не презри тужно мољење моје. Ка Теби пружам нечисте руке своје, не одбаци мене који се кајем, већ човекољубиво погледај на мене и прими ме с брижним старањем.
Оскврних себе насладом греха, обешчастих душевну красоту, потчиних се телесном мудровању, уништих првобитно достојанство послушавши непријатеља свога, затамних светлост своје природе, и имајући част усиновљења (Богу), уподобих се бесловесној стоци.
Страх и трепет ме обузима када замислим како смрт односи своје, неприметно се приближавајући свакоме, – и мимо свега тога, не исправљам се.
Буди милостив мени, Човекољупче! Једино на Тебе полажем сву наду своју. Дај ми да се покајем и, исправљајући себе, принесем плодове покајања, да на крају не бих био посечен као бесплодно дрво, или предан огњу као плева, већ као пшеница нека будем сабран у житницу Твоју.
Колена и срце своје приклањам, не усуђујући се погледати на небо. Прими мољење из нечистих уста, једини безгрешни Саздатељу мој! Ти, Царе свих, који си збацио метежног Велијара, избави и мене од свих безакоња. Анђели и смртни, видевши моје обраћење, празнују у славу Твоју.
Презрео сам животворне заповести Твоје, привучен делима срамним, но, благи Владико, немој се узгнушати да ме избавиш из ропства лукавоме.
Учинио сам себе робом греховне насладе, оскврнивши тело и душу; сваки дан вапим: „Сагреших“, али не престајем чинити зло. И сада, као осуђеник пред Тобом стојим.
Даруј ми, Благи, опроштење злих дела мојих, као милостив и човекољубив Бог.