Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР
Псалам 75.
Жаљење на свет
и молитва за избављеље од њега
(4, 315)
Никакву корист не доносиш љубитељима својим, јер си ти, свете, – станиште туге. Све блиске теби заводиш богатством и разним задовољствима; али, у дан смрти, и благоликост лепих и крепост силних, све у гроб свргаваш. Тешко ономе ко воли тебе и кога ти волиш, – његова ће се радост обратити у лелек.
У свету, овом мору греха, сви дани моји испразно протекоше. Живот је мој за мене бескорисно прошао; и дан смртни сам, чак, заборавио; лутао сам и увећавао бреме греховно – прегршти плеве за огањ предвиђене. И ево, плач и уздисаји чекају ме на оној страни која је ужасом испуњена.
Пошто сам те од младости моје до старости волео, варљиви свете, време живота мога прошло је неприметно, и ево, у гресима ме затиче смрт. 0, боље да никада ни ступио нисам у тебе, свете, – који обмањујеш сваког ко /у тебе/ улази. Они који те воле не наслађују се радошћу, а они који те не воле – не плачу. Блажен је онај ко раскида твоје мреже, тај ће наследити дворе радости.
Свет овај изгледом својим обмањује и мудре, јер се извесно време показује привлачним, чак и на зајам даје срећу и богатство; али у дан смртни узима их натраг, узвраћајући мучењем неупоредиво већим од наших грехова. Кратко нам време дозвољава да грешимо, и за награду нам даје вечну таму.
Праведан си, Господе, и праведан је Суд Твој, који осуђује свет и оне који га воле! Зато Те молим, нека десница Твоја која је извукла Симона из мора, извуче и мене из буре и метежа овога света који се подигао на мене. Запао сам у блато, потапају ме светске воде, не дозвољавају ми да испливам и дођем до даха… Крст Твој, Господе, нека буде жезал и потпора на путу којим идем.