Посланица пета о томе да се воља Божија познаје тешко, и о томе да ако се човек не одрекне свих својих жеља и ако не буде послушан својим духовним родитељима, он не може да схвати вољу Божију нити да напредује
1. Ви, браћо моја, знате, да када се живот човека промени, и када он ступи у други живот, угоднији Богу и узвишенији него први, онда се и име његово мења 44). Јер када су свети оци наши постизали успехе у духовном напредовању, њихова имена су се такође мењала – добијали су нова имена, словима исписана на небеским таблицама. Када је Сара узнапредовала, било јој је речно: Неће ти име бити Сара, него Сарра (Пост. 17, 15) 45). Аврам је назван Авраамом, Исак – Исааком, Јаков – Израиљем, Савле – Павлом, а Симон – Кифом, зато што се њихов живот променио и они су постали савршенији у поређењу са својим прошлим стањем. И ви 46), пошто сте сазрели у вашем узрастању по Богу, нужно треба да промените (своја) имена, сходно вашем напретку по Богу.
2. Дакле, љубљени у Господу, које волим свим срцем својим и за које, као за самога себе, желим (духовну) корист, до мојих ушију је дошло да вас мучи искушење, коме сте, бојим се, узрок ви сами. Јер сам дознао да желите да напустите ваше место, и силно сам се растужио, иако има већ доста времена како ме туга није обузимала 47). Ја тачно знам да ако одете са свога места нећете начинити ниједан корак у своме духовном напредовању, јер у томе нема воље Божије. Ако одете од својих (тј. од своје браће) 48), Бог вам неће помоћи и неће изићи заједно са вама. Још се бојим да (услед тога) не упаднемо у мноштво зала. Јар ако следимо сопствену вољу, Бог (нам) неће послати Своју Силу која путеве људске чини успешнима. Ако човек било шта чини сам од себе, Бог му неће помоћи, срце ће његово да притисне терет и неће имати снаге ни за један свој подухват. Ово је – прелест, у коју верни падају под изговором напредовања, и због које постају предмет подсмеха. Зар је Ева била преварена нечим другим, него тако, што јој је под изговором добра и напредовања било обећано: Постаћете као богови (Пост. 3, 5)? И она је, не препознајући онога који јој се обраћа, прекршила заповест Божију, и, уместо (налажења) добра, пала је под проклетство.
3. И Соломон у Причама каже: Неки се пут чини човеку прав, а крај му води до дна ада (ПрС. 14, 12). Он ово говори о онима који не маре за вољу Божију, него следе сопствене жеље. Такви, не схватајући вољу Божију, добијају испрва од ђавола топлоту, сличну радости, али која не представља радост 49); а затим бивају бачени у тугу и кажњени. Насупрот томе, онај ко следи вољу Божију, у почетку трпи многе муке, а затим налази одмор и радост. Ништа не предузимајте док се ја не сретнем са вама.
4. Постоје три воље које нераздвојно прате човека; многи монаси и не знају за њих, изузев оних који су постали савршени и за које Апостол каже: А јака храна је за савршене, чија су чула навиком извежбана за разликовање добра и зла (Јевр. 5, 14). Које су то три (воље)? Прва – она на коју нас наговара непријатељ (људског рода); друга – она која се рађа из људског срца, и трећа – она коју у човека сеје Бог. Но, од свих њих, Бог прима само ону која припада Њему Самом 50).
5. Зато испитајте сами себе, (да бисте знали) која вас од три (воље) подстиче да напустите ваше место. И не одлазите док се ја не сретнем са вама, како се каже у Еванђељу: А ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине (Лк. 24, 49). Јер мени је воља Божија боље позната него вама. Човеку је тешко да у сваком тренутку схвати вољу Божију. Он и не може то да учини ако се не одрекне својих жеља и ако у потпуности не буде послушан својим духовним родитељима 51). А када схвати ову вољу, тада тражи и Силу од Бога да би га она оснажила у испуњавању воље Божије.
6. Велико је дело – схватити вољу Божију, али још је веће – извршити је. (Обе) ове силе је поседовао Јаков, пошто је био послушан родитељима. Када су му рекли да пође Лавану у Месопотамију, он је то радо послушао, иако није желео да се растаје од (својих) родитеља; послушавши, наследио је благослов. И ја, отац ваш, да нисам слушао родитеље своје по Богу, Бог ми не би открио вољу Своју. Стога и ви сада слушајте (речи) оца свога, који вам ово говори, како бисте достигли спокојство и напредак.
7. Чујем како кажете: „Отац наш не зна колико смо изнемогли” 52). (На то одговарам): знамо да је Јаков бежао од Исава, али то није учинио по сопственој вољи, него зато што су га родитељи послали. Дакле, подражавајте Јакова и останите (на своме месту) дотле, док вас отац ваш (духовни) не пошаље (другде), како бисте отишли по благослову. Тада ће и Бог да благослови сва дела ваша. Јачајте у Господу. Амин.