СВЕТИ ЈЕФРЕМ СИРИЈСКИ

ТУМАЧЕЊЕ ЧЕТИРИ ЕВАНЂЕЉА

ДВАДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА

А ви седите у граду Јерусалиму, а Ја ћу послати обецање Оца Својега на вас (Лк. 24; 49). То је оно, о чему је говорио Јоиљ: Пророковаце синови ваши и кцери ваше (Јоиљ 2; 28). Пророк је додао и „крв“ и „огањ“ – крв услед Његовог распеца, а огањ услед (пламених) језика (Дела ап. 2; 3). Видевши да су се Његови ученици ражалостили усред гомиле која се сабрала на тај празник, Господ је послао Своје стројитеље да утврде веру колебљивих и Своје цврсте стубове да подрже умове немоцних. Јевреји су у Апостолима видели ону исту силу, за коју су сматрали да је пропала заједно са Његовим телом. Када су видели да име умртвљеног Христа подиже мртве, Његова смрт се у њиховим оцима показала веца него Његов живот. Док је живео меду њима, он Сам је и васкрсавао. Сада, кад су Га сматрали мртвим, име мртвог поцело је да цудотвори над смрцу да би било јасно да, иако је Своје име предао смрти будући да је умро, смрт ни на који начин нема моц да се успротиви Његовој живој сили.

<з>* * *

Поштуј побожност као Самог Бога. Знај да је добро чинити добра дела, и да је зло помишљати о злу. Чак и ако не учиниш то зло о којем размишљаш, знај да се оно урезује у твоју душу. међутим, и образ добра исто тако остаје урезан у теби. Добар човек је као мисао Божија, и ум, који испитује тајно, постаје као пророк за оне, којима је потребно. Онај, ко напустивши истину прибегне привиду, самога себе предаје смрти. Не тражи од Бога богатство које не можеш да сацуваш, јер само дарови Божији не могу бити уништени. Подстакни своју душу, да би мудрошцу, која је у њу положена, она познала оно што је достојно познања, и да би слободном вољом којом је обдарена, творила оно што је заповедено. Оно што исходи из рдавих мисли горе је од њих. Празнословље није без греха, а многоглагољивост је показатељ недостатка мудрости и знања. Сократови ученици упитали су свог пријатеља Платона: „Које добро превазилази сва остала?“ Он им је одговорио: „Прво од њих јесте мудрост, јер она све друго поништава, док свака друга ствар има своју супротност. Тако се обиљу супротставља сиромаштво, љубави смрт, слави завист, а здрављу болест. Обиље ума је вецно: богате теши у недацама богатства, сиромашнима олакшава страх од сиромаштва, старце укрепљује, децу руководи саветом, а младост кроти. Када се догоди несреца, она остаје као лада на мору, јер је она сила која превасходи све остало.“

Господу је лако оно што је нама тешко, и лако достижно оно, што је за нас немогуће. То нам је показао и Својим првим доласком, када је био умањен и преиспуњен благодацу. Оно, за шта Га молимо, неће нам дати услед мноштва наших речи, него што ћемо посредством љубави поседовати све ризнице. На то нам је јасно указао на примеру књижевника и фарисеја, који су многословили у молитвама и истовремено умножавали своје користољубље. будући милосрдан, Он Сам нас је научио да ће, макар ми и зацутали, наше молитве бити записане код Њега. Господ је због неколицине речи опростио царинику и отпустио га с похвалом небеских синова, који се радују због покајаних. Његов глас је призвао Закхеја, и тај звук постао је слицан квасцу. Цариник је сишао са смокве и удаљио се од својих (предашњих) дела. Глас Господњи поставио је границу ономе, чија неправда није знала за меру. Господ је своја доброцинства излио на сина Тимејевог. Тако је и жена грешница, трудеци се да многим лековима олакша своје ране, пришла Ономе Којем је све могуће, да би јој показао Своју милост Онај, Који исцељује све ране.

Он љуби праведнике и милосрдан је према грешницима. Он оправдава добре и штити од злих. Он се бори за праведнике и покајнике, и када су они, који су радили, узроптали због беспослених који су се изједнацили с њима у плати али не и у труду, речи које су исказане против оних што су наследили милосрде, Он је окренуо на оне који су добили плату, показујуци да им, иако нису задобили милосрде, није одузета плата коју су заслужили. Он милује и дуготрпељив је, и Његове помисли не страхују због тога, хоце ли се човек преобратити или неће, као да је то скривено од Њега. будући да је Његово предзнање свагда у Њему, оно је сасуд управљања и домостроја Његове милосрдне воље. И када суди по правди, и када показује милосрде, исход и једног и другог јасно је откривен пред Њим, јер ништа није скривено од Њега. Овај свет страда са сваким од нас, тј. ми страдамо посредством нас самих, а Бог састрадава са нама само посредством знања, као што и ми посредством знања састрадавамо са онима који болују.

Превод:

Антонина Пантели ћ