Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР
Псалам 120
Колико сам пута давао обећање – и стално лагао;
али по благодати Твојој заборави и то
(4, 62)
Дарујући опроштај, Господе, пошаљи ми снагу; обрати ме тако да бих живео у побожности, по светој вољи Твојој. Освети срце моје које је постало пећина и обиталиште бесова.
Недостојан сам да тражим за себе опроштај, Господе, јер много сам пута давао обећање да ћу се покајати – и учинио сам себе лажовом, не испуњавајући га; много си ме пута подизао, но ја сам поново падао по својој вољи.
Зато сам на себе приносим жалбу и признајем, достојан сам сваке осуде и муке. Колико си пута Ти просвећивао мој помрачени ум, али ја сам се поново враћао на још горе! Размисливши о свему, обузима ме трепет и опет ме побеђује сласт греховна.
Како да избројим све дарове благодати Твоје, Господе, које сам добио ја кукавни, а које сам обраћао и обраћам ниушта својим нерадом! Хиљадама си ме дарова испунио, а ја Ти, бедни, узвраћам супротним.
Али Ти, Господе, пошто је у Теби море дуготрпљења и бездан милосрђа, не дозволи да посеку мене, бесплодну смокву, и не допусти да ме сагоре на пољу живота још недозрелог. Не узимај ме неспремног, не односи још незапаљену светиљку, не одводи одавде онога који нема брачну одећу, већ као благ и човекољубив помилуј ме и дај ми време за покајање, и пред страшним и непоткупљивим престолом Твојим не остави душу моју обнажену, као жалостан призор срамоте.
Ако се праведник једва спасава, где ћу се онда наћи ја, нечасни и грешни? Ако је мучан и тесан пут који води у живот, како ћу се удостојити оних блага ја, који живим нашироко, угађајући себи и расејано? Али Ти, Господе, Спаситељу мој, Сине Бога истинитог, како сам знаш, и како сам хоћеш, по јединој благости Твојој обрати ме забадава од пребивајућег у мени греха, и спаси од погибли.