Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР
Псалам 58.
Укор нерадној души од лица Господњег
(1, 362)
Очима срца свога видех Господа како седи у великој слави, и (као да чух да) Он рече души мојој: „Зашто си се ти, душо, узгнушала свог небеског двора који је испуњен светлошћу славе? Зашто си се узгнушала блага која сам ти припремио у светлости живота? Зашто си се отуђила од мене својим недоличним делима и помислима? Зашто се не постараш о томе, како би достојно изашла преда ме у време доласка Мога? Зашто не одржаваш светиљку своју спремном, у ишчекивању гласа: „Ево, Женик долази“ да би ми с радошћу изашла у сретање? Зашто се не стараш да припремиш достојно брачну хаљину? Зашто себе не припремаш тако да би у радости ушла у свети, небески чертог?[1] Зашто се не приљубљујеш Мени, који сам те искупио од смрти?
Ја сам се и смрти дотакао да би тебе припремио себи за невесту. У наслеђе сам ти приготовио вечно Царство. Сва блага Своја теби сам поверио, као Цар. За тебе сам се и човеком учинио, хотећи живот твој искупити од пропадања. Теби сам припремио дворове на небесима, и учинио да те Анђели уведу у те дворе, како би са радошћу у њих ушла.
А ти си се одвратила од Мене, Женика твога, и неизрецивих блага која сам припремио теби.
Ко је то жељенији од Мене, који све спасавам милошћу Својом? Који ће отац дати живот какав дајем Ја? А ти си оставила Мене, душо, заволевши странца и ненависника.“
Ко се неће ужаснути и уздрхтати од речи ових?
Ко се неће постидети, и проливајући сузе завапити: „Зашто изиђох из утробе материне? Да гневим светог, благог и милосрдног Бога?“
Али нам Ти, Господе, даруј да се отрезнимо од сујете, да дођемо себи и вратимо се Теби, у коме је сво благо наше.
НАПОМЕНЕ: