Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР
Псалам 8.
Палим грешницима једина је нада – Господ распети
(4, 257)
Оплакујте наготу моју, возљубљена братијо моја! Прогневио сам Христа порочним животом својим. Као Благ, Он ме је саздао и дао ми слободу, а ја сам је злоупотребио и узвратио му злим – нечасним делима својим.
Господар свих створио ме је савршеним, и учинио оруђем славе Своје, да бих Му служио и прослављао Име Његово; а ја бедни, учинио сам удове своје оруђем греха, користећи их за сваку неправду. Тешко мени, јер Он ће ме праведно осудити.
Срамна дела моја предухитриће ме на Суду, и осудиће бедну душу моју. Неодступно молим Тебе, Спаситељу мој, осени ме крилима Својим, и не разоткривај ружноћу скверних /дела/ мојих на великом Суду Твом, да бих прослављао благодат Твоју.
Зла дела моја, која учиних пред Господом свих, разлучују ме од заједнице Светих. И пошто животом својим нисам служио Богу као они, зато немам никаквог удела у њиховим добрим делима. Тешко мени, погибох!
Несрећа ће ме снаћи горе, чега сам и достојан. А да сам се подвизавао заједно с њима, сада бих као и они био прослављен. Но, пошто сам био немаран и служио страстима, то и не припадам сабору победника, већ постајем наследник геене.
Теби, Победитељу, клиновима на Крсту приковани, који грешнике призиваш: „Ходите, примите опроштај на дар“, – Тебе неодступно молим, Спаситељу мој, одврати поглед Твој од недела мојих; страдањима Твојим исцели ране моје, да бих славио благодат Твоју.
0, Свеблаги, чија доброта превишује неправде света, уздањем у доброту Твоју укрепи бедну душу моју, која је изнемогла и до краја исцрпљена тешким недузима неправде и греха, и држи се једино уздањем у Тебе, у Теби се нада да нађе себи утеху!