Преподобни Јефрем Сирин
ПСАЛТИР
Псалам 80.
Наша слабост и променљивост,
и постојаност Светих
(5, 248)
Милостив буди, о, Благи, према нашем злом насгројењу, томе узрочнику свих невоља. Мисли су његове – болести тајне, а дела болести – јавне. Од њега је произашло прво преступање заповести, имајући за последицу све грехе. Ти, Чисти, очисти слободу нашу, јер она је сама по себи мутни извор.
Чудим се слободној вољи нашој; она је силна – а истовремено унижена; иако је господар – постала је робом; имајући могућност да побеђује – она воли да уступи над собом победу; иако слободна, она истовремено себе предаје неслободи као робиња, и својом руком потписује сагласност на своје сужањство.
Благословено нека је сећање на праведнике који су остали чврсти. Они се нису мењали као месец, већ су се уподобили сунцу чија је светлост увек иста. Њихов дух није био подобан /плаховитом/ кишном потоку који сада буја, а потом сахне.
Таласи свакојаких искушења устремљивали су се на праведнике, али они нису посустајали. Нити их је слава надимала, нити их је ружење доводило до малодушности. Свагда су били исти, – никада не губећи благоухање својих узвишених врлина.
Благословен нека је Благи, који из ризница Својих излива благоухање дела њихових. Благословен нека је Правосудни, који је венцима прославио подвиге њихове.