НАСТАВАК IV
57. Ја Хоћу да вам укажем на једно дело које једино може да утврди човека у добру и да га одржи у таквом [стању] од почетка до краја: Љубите Бога свом душом својом, свим срцем својим, и свим умом својим, и Њему јединоме служите. Тада ће вам Бог дати велику силу и радост, и сва дела Божија биће вам слатка као мед. Сви телесни напори, умна занимања и бдења, и уопште, цео јарам Божији, биће вам лак и сладак. Из љубави, уосталом, понекад Господ попушта и изненађења на људе да се не би величали, него да би истрајали у подвигу. Тада уместо храбрости они осећају тешкоће и слабост, уместо радости – тугу, уместо спокојства и тишине – узбуђење, уместо сладости – горчину. То и много друго слично бива онима који љубе Господа. Али, борећи се са тиме и побеђујући, они све више јачају. Када, најзад, у свему победе, Дух Божији почиње у свему да их прати. Тада немају више ничега рђавог да се плаше.
58. Дух Свети непрестано веје најпријатнијим и најслађим благоухањем, које не може да се изрази људским језиком. И ко познаје ову пријатност Духа и Његову сладост, осим оних који су се удостојили да се Он усели у њих? Дух Свети улази у душе покајника, и то после много уложеног труда. Много сличног видимо и у овом свету: драго камење се не налази без великих напора. Свети су тражили овог Духа и налазили га. Он је онај многоцени бисер о коме се говори у Јеванђељу (Мт.13,45-46), у причи о трговцу који је, тражећи добре бисере, наишао на један многоцени бисер, продао све и купио га. О Њему се говори и у причи о благу у скривеном пољу, које је нашао један човек, поново га сакрио, те отишао и продао све своје да би купио то поље (Мт.13, 44). Искушења ни на кога тако не нападају као на оне који су стекли Духа Светог. И сам Господ наш је, пошто је при крштењу на Њега сишао Дух Свети у облику голуба, био одведен Духом у пустињу да га ђаво куша. Он га је искушао свим својим искушењима, али ни у чему није могао успети против Њега, као што пише у Јеванђељу од Луке: И када заврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко вријеме (Лк.4,13). И Господ Исус се вратио у Галилеју у сили Духа. Тако и све који се, по пријему Духа, боре и побеђују, Дух Свети укрепљује и даје им силу да победе свако искушење.
59. Серафим кога је видео пророк Језкиљ (Јез.1,2; 9) јесте изображење верних душа, које се подвизавају да достигну савршенство. Он је имао шест крила пуних очију, затим четири лица која гледају на четири стране: једно, које личи на лице човека, друго – на лице телета, треће – на лице лава, и четврто – на лице орла. Прво лице серафимово, лице човека, означава верне који живе у свету и испуњавају заповести које важе за њих. Ако неко од њих оде у монаштво, поприма изглед телета стога што почиње да носи теже напоре у испуњавању монашких правила и вршењу телесних подвига. Ко излази у усамљеност, усавршивши се у поретку општежића, и ступа у борбу са невидљивим демонима, постаје сличан лаву, цару дивљих звери. А када победи невидљиве непријатеље и завлада над страстима, потчинивши их себи, биће уздигнут на горе Духом Светим и видеће божанствена виђења. Тиме ће постати сличан орлу: његов ум ће тада видети све што са њим може да се деси са шест страна, постајући сличан оним шесторим крилима – пуних очију. Тако ће он постати у потпуности духовни серафим и наследити вечно блаженство.
60. Чистота, непрестани и непромењиви мир, потпуно милосрђе и остале прекрасне врлине, које се венчавају благословом, сачињавају заповести Божије. Старајте се да испуните све наредбе Духа, којима ће оживети душе ваше, и којима примате Господа у себе. Оне су сигуран пут. Без чистоте тела и срца нико не може бити савршен пред Богом. Зато је и речено у светом Јеванђељу : Благжени чисти срцем, јер ће Бога видети (Мт.5,8). Савршенство се рађа од чистоте срца. У срцу се налази и природно добро и неприродно зло. Од зла се рађају душевне страсти: осуђивања, мржња, самоувереност и томе слично. Од (природног) добра (срца) рађа се познање Бога (страх Божији) и светост или чистота душе од свих страсти (савест). Човеку који се реши да се исправи и почне да избегава свако зло, наоружавши се подвигом п.лача, скрушеношћу, уздасима, постом, бдењем, сиромаштвом и многим молитвама, помоћи ће Господ Својом благодаћу и избавити га од свих душевних страсти. Многи монаси, ни после дуго времена проведеног у девствености и чедности нису стекли науку о чистоти због тога што су се, презревши савете својих отаца, поводили за жељама свога срца. Из тог разлога њих су савладали зли духови – душегупци, погађајући их скривеним стрелама дан и ноћ, и не дајући им мира ни на каквом месту. Њихова срца су заузета час гордошћу, час таштином, час нечистом завишћу, час осуђивањем, час гневом и јарошћу, час свадљивошћу и многим другим страстима. Њихов удео ће бити са пет лудих девојака, зашто су неразумно проводили све своје време. Они не обуздавају језик, не чувају чистим очи своје, ни тело од похоте, ни срце од прљавштине и сличних мана достојних плача. Због тога се они нечисти задовољавају само једном ланеном хаљином, која је само слика девствености. Због тога се и лишавају небеског јелеја, неопходног за паљење светилника. Женик им у своје време неће отворити врата Своје брачне одаје. Он ће им, као што је речено у причиичи о лудим девојкама, рећи: Заиста вам кажем, не познајем вас (Мт.25,12). Ово вам пишем из жеље да се спасете, и да постанете слободни и верни – чиста невеста Христова, јер је Он Женик свих душа, како вели апостол Павле: Јер вас обручих мужу јединоме, да дјевојку чисту приведем Христу (2.Кор.11,2).
61. Злато се много пута чисти огњем како би постало што чистије. На исти начин и Господ, по благости Својој, чисти човека многим искушењима, испитује га и чини искусним у борби срца како се више не би враћао на мисли и сећања о неправдама и понижењима којима су га људи подвргавали, већ се смиравао пред Богом и на Њега полагао сву своју наду, будући свагда готов на свако добро дело пред Богом, као што је рекао пророк Давид: Готово је срце моје, Боже, готово је срце моје. Запеваћу и певаћу у слави мојој (Пс.107,2). Имајте на уму да ћете бити испитивани извесном братијом, посредством увреда и неправди, или будући подвргавани вређању од стране својих сатрудника. Стога, кад вам се деси нешто слично, стојте чврсто, не бојте се и немојте падати у униније, већ узносите благодарност Господу за све, зато што без Њега ништа слично не бива. Он то попушта зато што је неопходно да слуге Божије окусе борбу. Јер, ко не буде испитан искушењима, трудом, скорбима и невољама од благости Божије, све док се не навикне да истрајава у добру у свим случајевима – од Њега се неће удостојити части.
62. Стрпљиво подносите беде и невоље на које год наиђете, и благодарите за њих Господу са великим смирењем, да бисте окусили радост свога труда – слично блаженој Сузани која је показала јуначки отпор, одолела похоти двојице безаконих стараца, претрпела многе беде и муке од њихових клевета: њу је, најзад, сам Бог узвисио на крају њеног подвига, и поразио све њене непријатеље; слично Текли која је имала у себи још више јуначког духа, и није се плашила ни рана које су јој нанели њени родитељи, ни огња, ни кидања тела, ни зверова: њој је најзад Бог даровао радост у срцу и награду за труд, јер је вером угасила пламтећи огањ, затворила уста крвожедних лавова, и посрамила све непријатеље; слично Јосифу, смиреном и пред Богом и пред људима, кога су браћа гонила из зависти што им је био претпостављен по жељи њиховог оца: кад су хтели да пролију његову крв, Божија помоћ га је сачувала, кад су подлегли мржњи и продали га као роба, жена господара код кога је служио га је много мучила, да би због њених клевета допао и тамнице. Али, Бог га није оставио. Јер, он је био уздржљив, кротак, чист, непорочан душом и телом. По Божијем благоволењу он није пао под притиском свих тих незгода, већ их је стрпљиво сносио, полажући сву наду на Господа. И Бог га је најзад узвисио, поставивши га главом Египта и свих његових области. Он је и браћу своју, који су га мрзели, покорио под ноге своје. Сва ова поменута лица и њима слична нису никада у почетку свога подвига и борбе одбијали част од Бога, него после, пошто их је опробао, очистио помоћу беде и патње, и научио како треба бити истрајан за време борбе. Тек пошто је видео да јуначки подносе беду и патње полажући наду на Њега, Господ им указује част Својом Божанском помоћу, а њихове мрзитеље посрамљује и њима их покорава.
63. Истрајте у трпљењу и не дајте да ослабе ваша срца кад наиђе каква беда. За све благодарите да бисте добили награду од Господа. Нека међу свима вама влада мир, истина, љубав према Богу, узајамна благонаклоност. Нека су далеко од вас раздор, клевета, спорови, зла завист, непослушност, гордост, увреде, подсмевање, таштина, мржња, недружељубље. У обитељ у којој се појаве такви покрети, усељава се гнев Божији. Знајте да је наш живот на овом свету веома кратак. Штедите га и не трошите га у нераду. Пазите да вас смртни час не затекне у време кад се гневите један на другога, да се не бисте убројали у човекоубице, по Писму: Сваки који мрзи на брата свога јесте човекоубица; а знате да ниједан човекоубица нема вечни живот који остаје у њему (1.Јн. 3,15). Штедите једни друге да поштеди и вас Бог. Опраштајте, и опростиће вам се (Лк.6,37). Ко претрпи клевете, нека се радује, и нека све своје преда Господу, који је праведни Судија и Наградодавац… А ко оклевета ближњега, нека се пожури да се смири пред Господом, и нека тражи опроштај од свога ближњега, да би га Господ поштедео. Чувајте се да вас залазак сунца не затекне у гневу, као што нас учи Писмо (Еф.4,26). Зле помисли које вас муче са кореном вадите из срца, да бисте истребили сваки заметак недружељубља. Њихов корен је мржња и завист. Те две страсти поседују највеће зло, мрско и Богу и људима. Због тога верујућем или слузи Божијем не приличи да их има. Нека се нико од вас не хвали по својој глупости, говорећи: „Ја сам надвладао тог брата и нема му милости“. Онај који тако замишља и говори нека зна да је предао своју душу у руке смрти. Његово наслеђе биће место плача и шкргута зуба, неуспављивог црва и неугасивог огња.
64. Пробудимо се из сна док се још налазимо у овом телу. У здахнимо због себе самих, и оплакујмо себе из свег срца дан и ноћ, да бисмо се избавили од оног страшног мучења, стењања, плача и туге којима неће бити краја. Уклонимо се од широких врата и пространог пута који води у погибао, мада многи њиме иду. Уђимо на уска врата и пођимо тесним путем који води у живот, иако њиме иду само малобројни. Они који иду овим путем прави су посленици и добиће своју награду за свој труд са радош;ћу наследивши Царство. Онога ко још није сасвим спреман за [Царство], молим да се не предаје нераду све док још има времена, како се у време невоље не би нашао без јелеја. Јер, тада га неће моћи купити, као уосталом ни пет лудих девојака. Оне су тада са плачем узвикнуле: Господару, Господару! Отвори нам. А он одговарајући рече им: Заиста вам кажем, не познајем вас (Мт.25,11-12). То им се десило једино због лењости. И потом, премда се пробудише и растрчаше, не нађоше никакве користи јер је господар дома већ био устао и закључао врата, као што је написано. Навешћу вам и други сличан пример. Ушавши у ковчег са својим синовима и њиховим женама, и са свим осталим што је било са њим, Ноје је закључао врата због воде потопа која је послана на оне који чине зло, и више их није отварао да синовима не би допустио да виде ужасан призор кажњавања нечастивих. Исто тако ни зли, по закључавању врата, више нису могли да уђу и да буду са праведнима, већ су сви погинули од воде због своје лењости и непокорности. Јер, Ноје их је током триста година, све док је градио ковчег, призивао на бољи живот, а они не мараху нити га слушаху. Због тога су и погинули.
65. Држите братство на једном месту и уређујте га у миру, једномислију, смирењу, страху Божијем и молитвама. Тада ће се савршено међу вама пројавити благо дома Божијег, и ви ћете га имати са радошћу и весељем. Осим тога, красите се вером, надом, љубављу, смирењем, страхом, расуђивањем, побожношћу, миром, љубављу према братији. Јер, ко све ово има, обучен је у брачну одећу и ходи у заповестима Духа. Истрајте у сваком смирењу и трпљењу, да би се од вас удаљиле страсти.
66. Ко буде ходио по вољи Божијој, која је слађа од меда и пуна сваке радости, биће крепљен и помаган. Она ће његову душу упутити на дивна дела и пред њим припремити пут који је Господу угодан. Тада му се неће моћи успротивити ни један непријатељ, зато што ходи по вољи Божијој. Ко се, међутим, управља по својој вољи, ни у чему неће имати Божију помоћ, већ ће бити остављен демонима који ће се настанити у његово срце, ни дан ни ноћ му не дајући мира. Они ће га учинити слабим и немоћним у свим делима, како спољњим, тако и унутарњим, и много другог погубног и штетног ће навести на њега. Ђаво понекад у њих уноси радост и весеље. Међутим, у томе нема [праве] радости, већ само туге и жалости. У ономе што личи на радост нема истине, већ се ради о привиду, будући да није од Бога. Воља која дејствује у човеку јесте тројака: прва је од ђавола, друга од човека, трећа од Бога. Прве две Богу нису угодне, већ само она која долази од Њега. Испитајте сами себе, одбаците све што је туђинско, и само вољу Божију заволите. Јер, није мала ствар за човека да стално и у свему упознаје вољу Божију. Уверавам вас да онај ко не остави вољу срца свога, не одрекне се потпуно од са-мога себе, не одбаци од себе све своје имање и богатство, и не покори се Господу кроз послушање својим духовним оцима – неће моћи да спозна вољу Божију, нити да је испуни, већ ће бити лишен и последњег благослова,
67. Господ нам није рекао да ћемо овде бити награђени, него да ће овде бити искушења, тескобе, муке и патње, а тамо награда. Овај живот је пун подвига и искушења.
68. Ако будете трпељиви, послушни и покорни својим оцима Господ ће вас наградити прекрасним уздарјем. То је труд који се помиње пред лицем Господа. Ко се повинује својим оцима, повинује се и Господу. А ко се повинује Господу, и својим оцима се повинује.
69. Пре свега, треба да верујемо у Господа нашег Исуса Христа да му се поклањамо и да смо му послушни, творећи Његову вољу у свако време и у сваком тренутку.
70. Ходимо у страху Господњем, као што нам је и наложено: Градите спасење своје са страхом и трепетом (Фил.2,12). Страх Господњи из душе искорењује сва лукавства и грехе. Ко се не боји Бога, лако пада у многа зла. Страх Господњи чува и ограђује човека, све док са себе не збаци ово тело, као што је писано: Страха ради Твога примисмо у утробу, поболесмо и родисмо дух спасења (Ис.26,18).
71. Ко је незлобив, савршен је и богоподобан. Он је испуњен радошћу и у њему борави Дух Божији. Као што огањ сагорева велике шуме уколико се занемари, тако и злоба која се пусти у срце, погубљује душу, оскрнављује тело, и приноси много неисправних помисли: побуђује на непријатељство, раздор, метеж, завист, мржњу и сличне зле страсти, које оптерећују тело и доносе му болест. Пожурите да стекнете незлобивост и простосрдачност светих , да би вас Господ наш Исус Христос примио код себе, и да би сваки од вас са радошћу могао рећи: Примио си ме због незлобивости и поставио ме пред лицем Твојим занавек (Пс.40,13).
72. Бог преко пророка говори: На кога ћу погледати ако не на кротког и ћутљивог и на онога који се боји речи мојих (Ис.66,2). А, у Јеванђељу Господ наш говори: Научите се од мене, јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим (Мт.11,29). Према томе, стекните смирење и немојте ходити са гордошћу срца, својственом ђаволима. Онај који ходи са гордошћу срца, судеоник је ђавола. Високоуман човек је свима мрзак зато што су му дела разметљива. Због тога он упада у многе грехе. Сви греси су мрски пред Богом, али је од свих најмрскија гордост срца. Ко уразумљује или саветује гордога, личи на онога који сипа воду у пробушени сасуд или који прича птици у лету. Људе горде срцем Бог ненавиди, а смирена и скрушена срца неће понизити. Сама љубав Божија, која нам је сишла одозго, смирила се до крајњег степена. Заволимо смирење да бисмо могли узвикивати: Види смирење моје и труд мој и остави све грехе моје (Пс.24,18).
73. Не идите за похотом очију својих, нити се раслабљујте срцем Јер, зла похота развраћа срце и помрачује ум. Идите даље од ње да се на вас не би прогневио Дух Божији који живи у вама. Подвизавајмо се за чистоту до смрти и на сваки начин се чувајмо од скверне похоте: нарочито се чувајмо гледања женске лепоте. Немојмо бити робови нечистих страсти и срамне похоте, које Бог ненавиди. Име Бога напишите пред очима срдаца својих како би у вама непрестано одјекивало: Ви сте храм Бога живога (2.Кор.2, 16) и место обиталишта Духа Светог. Ко је обузет нечистом похотом, пред Богом је сличан стоци лишеној разума, по речи псалмопојца, Светог Давида пророка (Пс.48,13). Стога, замрзимо непристојно око и тражимо чистоту, јер је она слава анђела Божијих. Уколико, пак, по наговору ђавола и паднемо, устанимо покајањем и приступимо Ономе који је дошао да тражи овцу која је изгубљена у греху (Лк.15,4).
74. Ко не може да чува своја уста и језик, нека се барем побрине да није многоречит (Јов.11,3). Чувај се човече, успостави власт над језиком својим и не множи речи, да не би умножио грехе. Положи прст на уста своја и узду на језик свој, зато што многоречити човек у себи не оставља места Духу Светоме. Ако те искушеник у разговору запита за нешто спасоносно за душу, одговори му; а ако пита о нечему од чега нема користи, буди као глув који не чује и као нем који не говори.
75. Натерајмо се да поставимо јаку стражу око својих уста, како ни о коме не бисмо говорили ништа рђаво. Јер, ружна реч је гора од отрова. Све се ране залече, а рана од језика је неизлечива, Језик неопрезног оговарача покреће ђаво. Он је отровнији од змијског језика, зато што буди свађу и огорчена непријатељства међу братијом, сеје пометњу и злобу међу мирнима и растура великобројне заједнице. Чувајте се, дакле, осуђивања других и придржавајте се ћутања. Ко воли ћутање, борави близу Бога и Његових анђела, и његово је место на висини. Господ је рекао да ће чувати твоје путеве уколико будеш чувао своја уста (Прич.13,3).
76. Свето Писмо нас учи да има две врсте стида: од једног се рађа грех, а од другога произилази слава и благодат (Сирах 4,23-25). Стид од чињења греха јесте прави и спасоносни стид; а стид из кога се рађа грех омета испуњавање заповести Божијих. Немој се стидети да чиниш оно што је сагласно са вољом Божијом, и немој крити дело истине. Не бој се објављивати учење Господње, или речи мудрости, и немој се стидети да откриваш грехе своје духовноме оцу.
77. Побуђен сажаљењем према нашим душама, Господ наш у Јеванђељу вели: Тешко вама кад стану сви добро говорити о вама, а славу која је од јединога Бога не тражите (Лк.6,26, Јн.5,44). И тако, подвизавајмо се до саме смрти противећи се таштини и одсецајући њене љуте изданке, како не бисмо били доведени до погибли. Бежи од таштине, јер су многи пали због ње. Она човека побуђује на велики труд: пост, молитве, учестана ноћна бдења, давање милостиње пред људима, и много слично томе. Међутим, човек од свега тога не постиже ништа осим срамоте и прекора. Не старајмо се да покажемо на себи било шта значајно, да не бисмо због тога погинули, или се заплели у мреже таштине. Јер, демона таштине има необично много. Више се трудимо да стекнемо славу светих и њихово сиромаштво, да бисмо заслужили ону слатку похвалу Божију: Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско (Мт.5,3).
78. Господ наш Исус Христос је у Свом Јеванђељу рекао: Трпљењем својим спасавајтпе душе своје (Лк.21,19), и још: Који претрпи до краја тај ће се спасти (Мт.10,22). Са каквом онда само ревношћу треба да се потрудимо и претрпимо да бисмо достигли оно што нам је припремљено на небесима? Уосталом, немојмо се хвалити све док не доспемо до проливања крви. Јер, ниједан уметник се не хвали својим делом пре него што га заврши. Блаженим треба називати само онога који је победу стекао трпљењем. У своје време он ће бити прослављен горе, као и Лазар.
79. Псалмопојац Давид је рекао: Слатке су грлу моме речи Твоје, слађе од меда устима мојим (Пс.118,103), и још: Одлуке Божије су драже од драгог камења (Пс.18,10). Истински је блажен онај који бди и испуњава заповести Господа нашег Исуса Христа, све док не достигне истинско познање, на основу кога може рећи: Дивим се Твом познању о мени (Пс.138,6). Бој се неверја, да се Онај који нас је саздао не би прогневио. Ко истину проповеда неверноме, прекорева га или поучава, личи на човека који драгоцене перле баца у дубину мора. Насупрот томе, реч Господња улази у душу верујућег као што вода брзо тече по стрмој земљи.
80. Будимо бодри и стално загревајмо благу ревност у дому ума свога, да нас не назову немарним и лењивим. Над ревносним и бодрим страсти никад неће завладати. Уколико он понекад и посрне због замки кушача, ревност и бодрост ће га одмах подигнути. Безбрижни, пак, и немарни, који нема ревности за богоугађање, неће ни примеетити кад падне по ђаволском искушењу, зато што је срце његово жестоко као камен. Он је сличан укроћеној и заузданој мазги, на коју сваки заседа без њеног противљења. Над таквом врстом људи ђаво извршује све своје прохтеве и целокупну своју поквареност. Он их вуче где год хоће, све док се не преврши њихова неправда, и не умру са плачем и јецањем. Немаран личи на разваљени дом чији су становници растерани, који је свима одвратан и проклет, будући боравиште гуја, скорпија и зверова. О њему се нико не стара, јер је разваљен и запустео. Такво је стање немарног. Побрините се да очувате ревност и никада је не напуштајте, да не бисте пали под власт непријатеља. Та прекрасна ревност и брига човека подижу од свих падова и повреда и штите га, те он постаје место покоја Духу Светом. Он ће срећно довршити свој пут и удостојити се да у миру уђе у покој светих.
81. Чули смо да је блажени Павле, дошавши до расуђивања о девствености, рекао: Немам заповести Господње (1.Кор.7,25). Он није имао заповести стога што не могу сви понети то тешко бреме. Оно је, наиме, остављено слободном избору оних који имају силе да га понесу. Нека се нико од девственика не хвали девственошћу зато што је она благодат самог Бога. Девственост од себе удаљује женска осећања, телесне помисли, гордост срца и љубав према свему што је ђаволско. Она далеко од себе одгони непомирљиво роптање, мржњу према људима и светску славу, будући марљива за богослужење и уздржавог језика. Она стомак кажњава постом. Украшена свим тим, она је жртва без порока и скверни. Уколико се, пак, девствена душо, будеш старала о многим јелима и ако се будеш дивила себи (будући заузета сама собом), бићеш посрамљена у свим делима својим. Уколико не будеш чувала свој језик, бићеш пуста за све време свог живота, и твој велики труд ће бити узалудан.
82. Праведно ходимо путем којим су ишли свети, о којима је написано: Блажени су непорочни на путу, који ходе у закону Господњем (Пс.118,1), тј. у чистоти тела, у чистоти језика, у чистоти очију, у чистоти руку, у чистоти ушију, у чистоти ногу, са исправним помислима пред Богом и у чистоти срца у међусобном односу, као што говоримо у молитвама: Срце чисто учини у мени, Боже, и дух исправан обнови у унутрашњости мојој (Пс.50,12).